KAD UMISLIŠ DA SI "PINOKIO" I "KAPETAN NA BELU LAĐU", DEBAKL SLEDI
- Written by Dragan Ilić
- Be the first to comment!
Malo, malo pa sevne vest, vozilo se kretalo suprotnim smerom na auto-putu. Neznanje, nesnalaženje je obično faktor nepoželjnih događaja, na žalost često sa smrtnim ishodom. Ali ima i od onih o kojima se ne priča, zlim, bahatim, izopačenim divljim ljudima, iznad zakona i morala. Očigledno na drogama, bItange željne perverznog izazova, i dokazovanja luđima, i moćnijima od sebe. Umišljeni, na suludi način kucaju na vrata pakla, i nedodirljive „klase pinokijevaca", umišljenih da mogu da rade, baš sve. Nakotilo se Šojiča ko pleve, svi bi da budu "kapetan na Belu lađu".
Svedoci smo bezočne pošasti u srpskom sportu.
Fudbal i košarka su najdrastičnijii primeri besramnog bahaćanje pojedinca.
Umesto da se bolesnoj deci omogući lečenje, novac uloži u zdravstvo i obrazovanje, bacaju si miloni evra, na izgradnju besmislenih stadiona, sa ambicijom zidanja nacionalnog u Surčinu od milijardu i kusur evra.
„Pinokio“ ne staje, za noć je „ozidao“ novu kulu od karata, da bi branio fudbalski „ponos Stradije“.
Lane su „evropski košarkaški projekat“, uletela dvojica „gaučosa“, a najveći čorak Kampac je plaćen kao niko nikada. Efekat očekivan, duplo golo.
U novoj noći pljačke naroda sevnuo je keš za fudbalski triling, ko zna koga i ko zna čega. Potrošeno je nova gomila miliona. Očigledno, sve do sada bačeno nije bilo dovoljno da se sruše „zmajevi“ na „krovu“, a u poslednji čas je potrošna roba sprečila novu šamarčinu, ovoga puta od Pazaraca na „Mari“.
Strah od masakriranja i ponižavanja „ljubimice“ u Ligi šampiona je nemerljiv, i zato, sipaj!
Zanimljivo, transferi su stigli dok je trener, kako stvari stoje uskoro sa kartom u jednom pravcu, skoknuo do kuće da bude odlikovan kao Bajden, a i da se vidi sa familjom u Izraelu.
A licu sa poternice niko ne može zabraniti da sanja, kako će sa Koreencem piti rođendanski šampanjac, kad sruši Siti.
Bode oči i novi angažman „Pinokijevog zidara“ sa Slavije.
Posle sumorne epozode u Italiji, stigao je do Budimpešte, da „usreći“ slavni „Fradi“. Šampionu Mađarske ne cvetaju ruže, a kako će biti sa novokomponovanim bauštela izvođačem radova, da se naslutiti. Potvrda za opravdani pesimizam su „uspesi“ prvog kapitena Srbije, i velikog fudbalera, ljubimca „pinokijevog“, u sramnoj epozodi Sampdorija.
Da je trener factor X u svakoj ekipi nije nikakva tajna.
U svetu valjevskog sporta lista besmrtnih nije velika. U fudbala, ostaju upamćeni za sva vremena Miša Pavić, Bebica Milošević, Škoba Filipović. U boksu su perjanice bili Micoje Vasić i Slobodan Lazić, u rukometu Nikola Gužva Jevremović.
Najuspešniji sport od svih, košarka, ima trojicu veličanstvenih: Luku Stančića, Zorana Kovačevića i Vladimira Đokića. Metalac za malo ugašen pre nekoliko godina, je oživeo, ali je po nepisanom pravilu, usledio letošnji nokdaun i „koma“. Trenutno je na „aparatima“, posle u julskog pravljenja, pa preko noći raspuštenja „drim tima“.
Jedan čovek stoji iza projekta, zove se fatamorgana, ili „sad ga vidiš, sad ga ne vidiš“. Metalac je posle (ne)namernog kašnjenja pravdanja sredstava iz gradskog budžeta, na volšeban način izbegao gašenje, jer vlast može sve. Predsednik u ostavci, pritisnut „odozgo“, jer ne postoji kadar u "sivonji da izigrava kapetana u izbušenoj "beloj lađi" je najavio Skupštinu i izlazak na "suvo". Upozoren, da NEMA zajebavanja, nastavlja da kusa čorbu koju je sam zakuvao. Apetiti su svedeni u normalne okvire, i valjevski košarkaški "pinokio" u pokušaju je u paketu sa sinom, je i dalje na „mestu zločina“.
Potpisani su novi igrači, a jedan, kako stoje stvari, već sigurno pakuje kofere, i vraća se odakle je došao. Sportski direktor Mićko Kačarević radi nemoguće, pa će polovinom septembra Metalac na turneju po Kini. U povratku stiže i mladi Kinez, a i novac za nekoliko odigranih utakmica, što nije mala stvar. Još kad bi društvo iz "sivonje" smelo da načepi valjevske derikože Kineze i Nemce što stižu, bilo bi para ne za Metalac u svim sportovima, nego i za sportski centar sa sve zatvorenim bazenom. Ovako za sada smo, samo na jednom ultrazvuku, darovan je Opštoj bolnici Valjevo.
Ali nije sve u novcu. Mnogo više je do ljudi. U košarci su znanje, posvećenost, ljubav i istrajnost, pre svega timski rad, uvek bili ključ uspeha. Toga u Metalcu još nema u 21.veku. Veće staraca" od bivših asova i sportkih radnika, bi moglo da pomogne, makar savetima.
Šansa se ukazala ovog leta, ali umesto dobre volje i saradnje, samoživost i tvrdoglavost su dobili podsmeh i podozrenje. Letošnja "igranka" je samo novi adut da nikome ne padne na pamet da "svoju poslovnu politiku" usmerava makar jednom evrom ka KK Metalac!
Momci, novokomponovanog tima, treniraju opušteno.
Nema autoriteta na treninzima, a tek šta će biti kad počnu utakmice. Sramne igre u završnici KLS, i šikana u Super ligi nisu bili dovoljna opomena. Valjevski "Pinokio" u pokušaju, KOŠ UVEK NE PREPOZNAJE osnovni zadatak. Ispade da je izgleda umislio da bi, baš on mogao da bude "kapetan na belu lađu".
Ako već nema kompetetnih da upozore „predsednika u ostavci“, šta mu je činiti, tu su gradonačelnik, „ministar“ za sport iz„sivonji“. Obojica imaju košarkaški pedigre, i dobro znaju šta danas nedostaje u KK Metalac.
I posle proterivanja milenujumske štetočine, KK Metalac je zadržao status najvećeg potrošača narodnih para.
I zato niko nema pravo da se ponaša kao pijani milioner!
Gledali smo višedecenijsko zlo, i nema ga više. Da se razumemo, novo nam ne treba, jer smo se uverili kako izgleda javno-privatno partnerstvo na valjevski način. Grad je davao novac Valjevki i Valjevaca, a za minus privatni partner do danas nije položio račune. Samo se sklonjen, a naslednici su prihvatili da vraćaju dugove.
Počistili su dugove, ali je usledila najveća glupost, pogubnija od svih dugovanja.
Tri godine su prošle, od kako je otišao Vladimir Đokić, najbolji što Valjevo i Srbija imaju posle najvećeg Žoca. Sada je kouč u Subotici i konačno ima sve što mu pripada.
Metalac je decenijama bez ijedne mlađe selekcije. Danas je najveći Centar troška valjevskog sporta. A što nije dobro, ponovo, pojedinac ima ingerencije da o svemu odlučuje. Što je najgore, nekompetentan je, tvrdoglav, i ubeđen da ima podršku prijatelja.
Vuče pogrešne poteze, sa "drim timom" mislio je da može nemoguće. Ali glavom kroz zid ne ide. "ŽIvo blato" čini svoje. Glupiranje je bilo preko glave. Avgustovsko posrtanje je poslednja opomena. Bude li novog pada, treći popravni ne postoji.
Neznanje i bahatost nikada nisu bili, niti mogu biti opravdanje za nečije bezočno glupiranje, izigravanje "pinokia". Opravdanje da su namere dobre, je isto kao i popločan i put dobrim namerama u pakao.
Mada bi mnogi hteli, i rade intenizivno, naš izbor nije samouništanje.
I zato dok nije kasno, Bukač bez oklevanja, pokušaj i budi samo gospodin predsednik, i ništa više, jer samo kompetentni moraju da radi svoj posao. Kapeten na belu lađu Šojić je jedan jedini, filmski junak, kao što je "Pinokio" jedina realnost dana.
I da se ne zavaravamo, faktor X ne postoji u Metalcu.
Srbija ima "samo" 1.600 lica sa licencom košarkaškog trenera. Što pre stigne pravi, dostojan KK Metalac svima će biti bolje.
A ulazak u igru se uvek skupo plaćao. Izlazak košta mnogo više.
Tek toliko da se zna!
Malo, malo pa sevne vest, vozilo se kretalo suprotnim smerom na auto-putu. Neznanje, nesnalaženje je obično faktor nepoželjnih događaja, na žalost često sa smrtnim ishodom. Ali ima i od onih o kojima se ne priča, zlim, bahatim, izopačenim divljim ljudima, iznad zakona i morala. Očigledno na drogama, bItange željne perverznog izazova, i dokazovanja luđima, moćnijima od sebe. Umišljeni, na suludi način kucaju na vrata pakla, i nedodirljive „klase pinokijevaca", umišljenih da mogu da rade, baš sve.
Svedoci smo pošasti u srpskom fudbalu, sa posledicom bezočnog i besramnog bahaćanja pojedinca.
Umesto da se bolesnoj deci omogući lečenje, novac uloži u zdravstvo i obrazovanje, bacaju si miloni evra, na izgradnju besmislenih stadiona, sa ambicijim zidanja nacionalnog u Surčinu od milijardu i kusur evra.
Poslednji je „Pinokio“ „ozidao“ za samo jednu noć, jer mora se braniti fudbalski „ponos Stradije“.
Lane su „evropski kk projekat“, uletela dvojica „gaučosa“,a „kapec“ je plaćen kao niko nikada, sa efektom duplo golo.
U novoj noći pljačke naroda sevnuo je keš za fudbalski triling, ko zna čega. Potrošeno je nova gomila miliona. Očigledno sve do sada prosuto nije bilo dovoljno da se sruše „zmajevi“ na „krovu“, i u poslednji čas izbegne nova šamarčina od Pazaraca na „Mari“.
Strah od masakriranja „ljubimice“ u Ligi šampiona je nemerljiv, i zato, samo sipaj.
Zanimljvo, transferi su stigli dok je trener, kako stvari stoje uskoro sa kartom u jednom pravcu, skoknuo do kuće da se vidi sa familjom u Izraelu.
Bode oči novi angažman „Pinokojevog zidara“ sa Slavije. Posle sumorne epozode u Italiji, stigao je do Budimpešte, da „usreći“ slavni „Fradi“. Šampionu Mađarske ne cvetaju ruže, a kako će biti sa „zidarom sa Slavije“, da se naslutiti. Potvrda da je baš tako, su „uspesi“ prvog kapitena Srbije, i velikog fudbalera, ljubimca „pinokijevog“, u epozodi Sampdorija.
Da je trener factor X u svakoj ekipi nije nikakva tajna.
U svetu valjevskog sporta lista besmrtnih nije velika.
U fudbala, ostaju upamćeni za sva vremena Miša Pavić, Bebica Milošević, Škoba Filipović. U boksu su perjanice bili Micoje Vasić, i Slobodan Lazić, u rukometu Nikola Gužva Jevremović.
Najuspešniji sport od svih, košarka ima trojicu veličanstvenih: Luku Stančića, Zorana Kovačevića i Vladimira Đokića.
Metalac za malo ugašen pre nekoliko godina, je oživeo, ali je po nepisanom pravilu, posle more idiotluka, i ovog leta završio u „komi“.
Trenutno je na „aparatima“, posle u junu napravljenog, pa u avgustu raspuštenog „drim tima“.
Jedan čovek stoji iza projekta „sad ga vidiš, sad ga ne vidiš“. Metalac je posle (ne)namerno neopravdanih sredsta iz gradskog budćeta na volšeban način izbegao gašenje. Predsednik u ostavci, pritisnut „odozgo“ sa manirima "pinokia" se u paketu sa sinom, pritisnut "odozgo" vratio na „mesto zločina“.
Potpisani su novi igrači, a jedan već sigurno pakuje kofere. Sportski direkor Mićko Kačarević je uspeo nemoguće. Polovinom septembra Metalac ide na turneju po Kini. U povratku stiže i mladi Kinez. Naravno sve to donosi novac!
Ali nikada sve nije bilo u novcu. U košarci su znanje, posvećenost, ljubav i istrajnost su ključ. Toga je danas u Metalcu ima najmanje.
Momci su bez autoriteta na terenu i to prepoznaju
Metalcu se i dalje ne piše dobro.
Ko je „ON“, ako ne zna „predsednik u ostavci“, mogao bi da pita gradonačelnika, ili „ministra“ sporta u „sivonji“. Obojica imaju košarkaški pedigre, i dobro znaju ko je „ON“.
KK Metalac je najveći potrošač narodnih para, zato niko nema pravo da se ponaša kao pijani milioner!
Gledali smo višedecenijsko zlo.
Metalac, je bio dobro u tretmanu javno-privatnog partnerstva. Grad je izdavajao, a za minus kada je došlo vreme raskida "ljubavi" privatni partner nije položio račune. Samo se sklonio, pa su drugi vraćali zaduženo. Nije izostala glupost. veća od zaduženog i nevraćenog novca.
Godine su prošle, otišao je najbolji što Valjevo i Srbija imaju posle najvećeg Žoca, sada kouč u Subotici Vladimir Đokić.
Metalac je decenijama bez ijedne mlađe selekcije. Damas je najveći Centar troška valjevskog sporta.
I zato pamet u glavu. Za početak mora se naći modus, i izbeći nova repriza već viđenog ovoletošnjeg scenarija.
Treći popravni ne postoji.
Neznanje i bahatost nikada nisu bili, niti mogu biti opravdanje za nečije bezočno glupiranje, izigravanje "pinokia". Opravdanje da su namere dobre, je isto kao i popločan i put dobrim namerama u pakao.
Mada bi mnogi hteli, i rade intenizivno, naš izbor nije samouništanje.
Tek toliko da se zna!
