Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se od  1948. godine. Tog 10-og decembra Generalna skupština je Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

Ljudska prava predstavljaju skup prava i sloboda koje važe za sve ljude, ona su univerzalna, nedeljiva, neotuđiva, međuzavisna i međusobno povezana. Pravno, ljudska prava su definisana u međunarodnom pravu i u unutrašnjem pravu velikog broja država.

 Iako Deklaracija o ljudskim pravima nije obavezujući dokument, inspirisala je više od 60 instrumenata o ljudskim pravima koji zajedno čine međunarodni standard ljudskih prava.

 Ljudska prava su prava koja imamo jednostavno zato što postojimo kao ljudska bića – ne daje ih nijedna država.

 Ova univerzalna prava svojstvena su svima nama, bez obzira na nacionalnost, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koji drugi status. Oni se kreću od najosnovnijih – prava na život – do onih koji čine život vrednim življenja, kao što su prava na hranu, obrazovanje, rad, zdravlje i slobodu.

 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koju je usvojila Generalna skupština UN 1948. godine, bila je prvi pravni dokument koji je utvrdio osnovna ljudska prava koja treba univerzalno zaštititi. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koja je napunila 70 godina 2018. godine, nastavlja da bude temelj svih međunarodnih zakona o ljudskim pravima.

 Izvor: United Nations Human Rights; Human Rights Day;www.OHCHR | Human Rights Day

Diplomirani  hemijski inženjer Jovanka Andrić dobila je podršku Nadzornog odbora vojne fabrike, i  naredne četiri godine biće na čelu HK Krušik, javili su  valjevski mediji.

Nadzorni odbor  fabrike se odlučio  da  nova   direktorka bude stara.

Ovih dana brujalo je po fabrici da će Jovanku Andrić zameniti mašinski inženjer Slobodan Đurić koga je baš ona postavila na visoko pozicionirano rukovodeće mesto u fabrici. Pored Jovanke Andrić i Đurića   na  konkurs raspisan prošlog oktobra se prijavio još jedan kandidat.

Jovanka Andrić je krajem juna prošle godine imenovana za vršioca dužnosti direktora „Krušika“, (ne)očekivano umesto Vladana Lukića,  naslednika Mladena Petkovića.

Od dolaska na čelo fabrike Jovanka Andrić se ne obraća javno medijima, već to  čini   rukovodstvo „Krušika“,  javnosti  isključivo  saopšetnjima.

Pre poslednjeg, o stanju  nedavno povređene radnice u “Upaljačnici”, o zbivanjima u fabrici, oglasilo  se krajem avgusta ove godine.

Tada je  rečeno: “  Ugovoreni  su poslovi na  izuzetno visokom nivou,  fabrika je na putu da dostigne najviši iznos ugovaranja u poslednjih nekoliko decenija. Radnike Krušika  krajem 2022. godine, posle dužeg vreme, očekuje povećanje plate. Krušik postaje fabrika kojoj se veruje. Ugovori za koje su do sada dobijene izvozne dozvole obezbeđuju uposlenost do kraja ove i veći deo prve polovine naredne godine“, navedeno je u avgustovskom  saopštenju za javnost.

Danas se  radnici se žale da su nedovoljno plaćeni, da sve češče nema grejanja u pogonima, posebno im smeta manjak radne opreme, a da su i mnogi  drugi  uslovi  rada. veoma loši. 

U saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu izmedju Rume I Jarka 8.decembra  u 10,30 je poginuo je bivši igrač i trener Partizana  Miodrag Ješić(64). Čovek fudbala, uvek naklonjen Valjevu i prijateljima okupljenim u restoranu kod Belog u 7.julu, otišao je i ostavio  bol i očaj, jer sudbina je bila jača od života. Ješa je bio poseban, čovek velikog srca,  dobrica, vanvremenskih vrednosti.

Iz neobjašnjivih razloga  automobil  kojim  je  Ješić upravljajo prešao je na levu stranu kolovoza, i u punoj brzini  direktno udario u kamion koji se kretao iz suprotnog pravca.

U smrskanom automobilu Miodrag Ješić je nastradao na licu  mesta, a kamiondžija  nije  imao vremena da  na bilo klji način izbegne direktan sudar.

Miodrag Ješić je rođen u Osečenici kod Valjeva 30. novembra 1958. godine.

U  Omladinsku školu Partizana je stigao kao talentovani 16-godišnjak iz Žarkova. U Partizanu je počeo da igra kao kadet 1974. godine, da bi tri godine kasnije 1977. započeo  izuzetno uspešnu  profesionalnu karijeru u crno-belom dresu. U Partizanu je igrao do 1985, a vratio se na kratko 1990/91. U tom periodu je odigrao za sve selekcije 401 meč i postigao 101 gol. Osvojio je šampionske titule 1978. i 1982. godine. Ješić je igrao od 1980. do 1994. za Partizan. Za  crno-bele je igrao 148 puta kao senior i postigao 13 golova. Karijeru je nastavio u Turskoj, u Altaju iz Izmira pa  u Trabzonsporu, pre povratka u Partizan i nazad u Altaj gde se i penzionisao.

 Za mladu reprezentaciju Jugoslavije igrao je 25 puta, a za seniorsku osam. Debitovao je protiv Bugarske 17. novembra 1982. u Sofiji (1:0), a poslednji meč je upisao protiv Škotske u Glazgovu (6:1), 12. septembra 1984.

Postigao je i dva gola, jedan u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, na kome nije zaigrao, u tadašnjem Titogradu (Podgorica) 15. decembra 1982. u remiju sa Velsom (4:4). Drugi, u prijateljskom meču i porazu od Zapadnih Nemaca u Luksemburgu (4:2).

Bio je 7.novembar  1984. godine.  Miodrag Ješić je iz Skojevskog naselja u Beogradu  krenuo na  utakmicu, da  igra protiv Kvins Parka, posle 2:6 u Londonu  u prvom meču. Pošao  je “fićom", posle gurke klinaca iz kraja, pozdravljen pokličom "Daj gol"

U  istoj zgradi stanovale i sestre Barudžija, Izolda i Eleonora, ali je Ješa, ipak, bio fudbaler i miljenik dečaka iz kraja, i mnogo dalje širom Jugoslavije.

 Dragan Mance  je “otvorio  ” londonske “Renderse", Dragi Kaličanin sa bele tačke postigao drugi gol.  a tada na scenu stupa Ješa.

 U prvom minute  drugog poluvremena  Ješić je sa sredini terena  pojurio ka golu  Kvins Parka. Sa   30-ak  metara je ispalio granatu ka  golu  Hakera.  “Žabica”  je odskočila, prevarila  engelskog golmana i završila u mrežu. Usledio je  završni udarac posle. velemajstorskog centaršuta Zorana Čave Dimitrijevića u 63. minutu. Glavom sa druge stative  Zvonko Živković, je doneo 4:0  za totalno ludilo i na terenu i 60.000 navijača na JNA. Bila je to doktorska  disertacija trenera Nenada Bjekovića,  prolaz    Partizan  u narednu rundu.

 Kao igrač  Ješa je bio šampion Jugoslavije sa Partizanom, a kao menadžer prvak Arapske lige sa Sfaksijenom iz Tunisa, Bugarske sa CSKA iz Sofije, šampion Libije sa Al Itihadom i Mjanmara sa Jangonom,

Noseći kopačke postao je šampion „velike“ Jugoslavije 1984. Partizan je imao tada osim Ješića, Mocu Vukotića, Dragana Mancea, Acu Trifunovića, Ljubu Radanovića, Nikicu Klinčasrkog… a sa klupe ga je vodio legendarni Miloš Milutinović.

Partizanovci  i klupske kolege, i čelnici crno-belih, javnost… gest vraćanja stana Partizanu, jer niko pre i posle njega nije napravio takav velikodušan gest.

„Zaštosam vatio stan? Zato što sve što sam do sada uradio i postigao u životu, sve je to zbog Partizana. Vidite, ja i danas mislim isto, da nije institucije Partizana, ne bi bilo ni Stjepana Bobeka, Miloša Milutinovića, Vladice Kovačevića, Čika Čajkovskog, Hasanagića, Vasovića, Galića, Bjekovića, Vukotića, Mijatovića, Dragana Mancea, itd, itd…“, objasnio je svojevremeno najpoznatiji stanovnik Osečenice, čovek ljudina,  izuzetno skroman, pošten, marljiv i čestit i i neponovljiv.

. Sa suprugom Irenom Ješa je imao ćerku, koja je takođe stradala u saobraćajnoj nesreći 2001. a imala je  samo 19 godina.

Ostao je veran fudbalu, a kao trener  dva puta je vodio Partizan. U drugom mandatu je po preporuci  prijatelja doveo  Valjevca Đorđa Lazića u Humsku, Nparavio je sjajan  potez za Partizan, jer Đole je ubrzo postao noćna mora za Zvezdu i ostale klubove.

 Ješa je vodio Radnički iz Niša, OFK Beograd, Sportif, Altaj, sofijsku Slaviju, Pegah Gilanu, CSKA iz Sofije, Šarin Faraz, Liteks, Otopenij, Budućnosti iz Podgorice, Al Itihad, Čangši, Al Tahadij, Šardar, Nadžran, Jangon Junajted, Sarajevo, Al Arabiju, Al Etifak, Hor Fakan, Ismaili, Al Ahli, Mazi i Al Šuli.

Ješin život su  obeležile saobraćajne nesreće. Prvo je izgubio saigrača Dragana Mancea, zatim ćerku, dok je radio u Tunisu pre 21. godine, a sada je i sam stradao u saobraćajnoj nesreći.

"Na poslovnom i sportskom planu je sve teklo kako treba, međutim, desilo se nešto što me je totalno slomilo. Jedan telefonski poziv je sve promenio. Moja bivša supruga Jelena me je obavestila da je naša ćerka imala saobraćajnu nesreću i odmah sam doleteo iz Tunisa za Beograd, a od straha od loših vesti sam se plašio sletanja u Srbiju. Nisam mogao da podnesem činjenicu da mi je ćerka preminula. Jelena u saobraćajnoj nesreći nije imala ni ogrebotine. Hitna služba je bila na licu mesta i odmah su je odveli na kontrolu u Uregntni centar. Sve je bilo u redu na prvim pregeldima, ali kada je lekar zadužen da napravi ultrazvuk tog dana trebao da napravi snimak on je spavao i niko nije smeo da ga probudi jer je bio nezgodan. Tako su mi govorili. Jelena je imala unutrašnje krvarenje i posle nekoliko dana je preminula. Da je lekar tog dana odmah uradio snimak ona bi ostala živa, a imala je svega 19 godina", pričao je Ješić prijateljima. 

 Ješa se pridružio svojim nebeskim drugovoma  Manceu, Čavi, Moci… a mogao još mnogo dati fudbalu.

foto pfc Planirali smo da podignemo devastirani valjevski fudbal  zajedničkom  snagama. Sudbina je na žalost drugačije htela.

Crni četvtak je pored tragičnog odlaska  Miodraga Ješića, obeležen je  smrću   čika Kola, Nedeljka Kostića(1.1.1947 - 8.12.2022).Dugogodišnji skaut i direktor omladinske škole preminuo je u 73. godini . Kostić je  dugo godina je radio u Partizanu, a čak 14 godina je proveo u Humskoj na veoma teškoj poziciji, dok je u svom "veku" uspeo u crno-bele boje da dovede Dragana Mancea, Stevana Jovetića, Valjevca Matiju Nastasića.

Večeras je minutom ćutanja više od 25.000 gledačaca u Areni Boegrad  odalo poslednja počast Miodragu  Ješiću i i Nedeljku Kostiću,  prvi večiti derbi Evrolige: Partizan – C. Zvezda   završen pobedom crveno belih 76:73.

U "zemlji čuda" svakog dana nešto novo. Jedno, drugo, treće, čudo, nižu se bez kraja, a reakcije nema!?

Po  nečijem nalogu u centru Užica je prekrečen mural u čast legendarnog fudbalera i trenera  Radomira Antića.

Zašto, kako i ko je ovo mogao da uradi, pitaju se  Užičani,  šokirani saznanjem da je samo ludak mogao da naredi da se okreči mural posvećem besmrtnom  srpskom treneru Radomiru Antiću. Na skeli u radnom kombinezonu, ne slučajno,  već očigledno po  direktivi, radnik je  valjkom  obeleo zid sa muralom ponosa  grada Užica, lik  neponovoljivog Radomira Antića, koji je fudbalskim umećem  proneo i slavu svog grada, Partizana, Atletiko Madrida, Reala, Barselone, i naravno Srbije.

Zašto niko od ponosnih građana ne diže glas, ne stade u odbranu odbranjivog, ne spreči sramotu što boli i vređa zdrav razum... 

Pitanje je i dalje  bez odgovara, ko je naredio “krečenje”,  jer   mural je na zgrada koja se  ne renovira, i  nikome smeta.

Biće da su crno beli dres i grb, ne ponosa,  Srbije  FK Partizan nekome baš mnogo zasmetali.

Zgrada sa prekrečenim muralom Antiću je na Trga "Partizana", odakle je Antara "gledao" svoje Užičane sve do 7.decembra.

Niko iz gradske vlasti se ne oglašava, a i zašto bi, kad nevredno be staje, širi se brže od kuge. Čutanje nas ubi!

Toliko o užičkom “čudu bez presedana.

Večeras prvi put u istoriji  Evrolige, nije teško  pretpostaviti čijom voljom u Arenu Beograd će moći da gledaju  košarkaški evroklasik tzv navijači “ponosa Srbije”, nazvani ne slučajno paraformacijom, koja može sve. 

Ko je odlučio da tako bude ostaje na vama da se prisetite.

I treće čudo se odnosi  na državnu ljubimicu.

Čelnik  preimenovanig kluba kluba poznat po odlukama da zabrani navijačima  najljućeg rivala, da gledaju derbi mečeve ima dva dodatna razloga da likuje.

Državna ljubimica će večeras  imati simboličnu podršku u Areni, da li spremnih na sve. U svakom slučaju predstavljaju ogromnu pretnju svim akterima derbija svih derbija. Na ispitu je obezbeđenje pre svih, i zato  poruka svima koji idu u Arenu: Oprez je majka mudrosti, ne dajte mi priliku!

Drugi razlog za radost svih poklonika državne ljubimice je  Kampaco.

Kako pišu Portal Eurohoops - Fakundo Kampaco dolazi u Crvenu zvezdu! 

Grčki novinar Aris Barkas tvrdi  da  je na stolu ponuda od  1.800.000 evra neto Argentincu, plus  plaćanje  otkupnine  Real Madridu zbog odlaska u NBA ligu 2020. godine. Sveukupno nešto manje od 5 milona evra!

Jedan od poznatijih košarkaških portala u Argentini "Basquetplus.com" ide još dalje, osim što potvrđuje navode novinara Eurohooos-a, ističe da je  dovođenje  bivšeg plejmejkera Denvera, Reala i Dalasa,  direktno aminovao Aleksandar Vučić, predsednik SR Srbije. U međuvremenu stiže još detaljnija informacija.Grčki novinar Aris Barkas tvrdi da je opcija da Kampaco obuče crveno-beli dres,  dvogodišnji ugovor od ukupno 4,3 miliona evra (1,8 za prvu sezonu i 2,5 miliona za drugu), uz opciju da Argentinac posle prve sezone može da napusti klub.

Za zemlju čuda ništa novo, zar ne, šta nas gore čeka videćemo...