Jedna dobijena bitka na prvo viđenje prevari čoveka,  zavede ga pomisao da je jak. Uspeh ga ponese do neslućenih visina, a brže od misli udar groma, poraz ga vrati u surovu realnost, nemoći kao  posledicom nedostatka znanja, i lične mudrosti.

Spasenje je u radosti ljubavi davanja, a ne u novcu i porivu uzimanja, neznanju i gluposti.  

Nejak duh  privlači još slabiji. Zna dobro da će ga  jači  bez okolišenja razoružati i vratiti u realnost, da je u tu gde je, samo sticajem okolnosti društevnog trenutka, u novom milenuijumu obismišljenog do besmisla.

Rimski car Kaligula glavom platio ljubav prema je  Incitatu(su), koga je voleo istim intenzitetom kojim je prezirao rimske senatore. Prezir je išao toliko daleko da je Kaligula jeo i pio sa Incitatu(som),  u dva navrata je  želeo Incitatusa da imenuje za sveštenika i konzula, kako bi  ismejao senatore.

Ma kakva  bila istina o ispadima cara, senatorima i pretorijanskoj gardi je prekipelo, i ubili su  Kaligulu.

Težiti da budeš vrhunski u svom delovanju je  ljudski. Crpeti snagu u delima,  jačih od sebe u svim parametrima je normalnost.

Uspeti je posledica veštine, osećaja, da kad padneš ne kloneš, već sagledaš greške i nastojiš, da ih u narednim postupcima ne ponoviš. Za pobedu u svemu je potrebna ljubav, ali ne prema sebi. Pobeda dolazi kao posledica strogosti prema sebi i blagosti prema drugima. Svirepa neljubavost truje, dok radost sebi i drugima, svima  donosi spasenje.

Stalno preispitavanje ličnih postupaka  donosi kajanje, i vraća ljubav čoveku, sprečavajaći ga da bude stvor, neprihvaćen ne i širem već u najbližem okruženju. Kad koristiš svetinju ljubavi za lično smirenje i strpljenje, donosi o loše prisustvo gordosti, sebičnosti, prevare i svih loših  potencijala.

Utišati lični egoizam znači učiti sebe da čuješ i slušaš  druge, da bi mogao sebe i svoj ego priložiti, a ne svojim egom druge vređati i ponižavati.

Darovanje je moć da misliš da uvek može bolje, a ne gore.

Agape je zajednička večera ljubavi, mesto za sve a ne nekog ubeđenog da je baš njemu samo namenjena. Jesti sam za prebogatom trpezom donosi samo trenutno zadovoljstvo, i ništa dobro.

Sport je kao i sve druge sfere života, hteli to da priznamo ili ne, postao igračka  u rukama pojedinca, nemoćnog da shvati sudbinu  Kaligule i konja Incinatusa.

Iako se sve danas valja u blatu laži, korupcije i bezočne pljačke,  KARMA pokazuje pokazuje svoju moć.

Najomiljenija i neprevaziđena košarka rušena u 21.veku, isti toliko koliko je uzidazana u 20-om, potvrđuje svoju harizmu i zahvaljujući daru, znanju i uspesima prepoznatog najvećem medju nama, Željka Obradovića, budi nadu da ljubav i posvećenost nemaju granica.

Partizan je danas najgledaniji isinita bajka, na planeti.

Ispred je svih, iako naoružanih moći, vlašću, novcem, propagandom pre svega.

Uzalud trud, svet prepoznaje sve i poštuje jedini mogući sistem vrednosti.

Uzalud igra lažnih brojeva o prisustvu, kupljenih bonom za benzin, čokoladicom u marketu, ili silom došlih po zadatku.

Istina je neumoljiva, slika raskrinka u trenu izbezumljenost lažnih pobednika, stiglih do  samog kraja nametanja  nestina,  mačem pravde i istine, isečana na komadiće.

Večeras će Arena Beograd ponovo biti centar sveta, pa ponovo u za dva dana četvrtak.

Na megdan najvećem od svih i Žocovoj armiji na terenu i na tribinama, stižu kneževi od Monaka, pa skupoceni manekeni iz Milana, grada umetnosti i mode. Večeras najbolji Obradović,  protiv preizmenjaka, otpisanog  gde se to nije smelo desiti, i samo zato su te gde su.

Dva spektakla u roku od 48 sata, za potvrdu da kad se hožeš, i zna šta se hoćeš, sve možeš!

Najveći na planeti opet Srbin Nikola Jokić se posle osmog tripl-dabla, novih pobeda i poraza odmara, pred nastavak pohod ka nestvarnim uspesima.

Dokazaće još koliko li još puta, kao i Nole da je bolji od svih, da ga još MALO VIŠE omrznu, u bezuspešnom pokušaju da košarakaški brilijant pretvore u kamen.

Dođosmo do kamena, a nas Valjevce i Valjevke kamenje i kamenovanje sa svih strana baš pritislo. Kamen se besumočno odvozi, put ka Lajkovcu je razvaljen, a zima kuca na vrata. 

Viđene aktuelnog trenutka  našeg KK Metalac iz ugla mladog čoveka, i obaveštenog o svemu što bi da sazna, posle prošlosubotnjeg  "šamaranja" baš od kluba Nikole Jokića, je novi signal, da stvar ponovo izmiče kontroli.

Umesto da shvatiš da se snaga ne crpi  iz neznanja i lične  nemoći, nastavljaš da srljaš. Kad shvatiš da zajedništvom, jer  život dobija smisao zavsvakoga od nas samo ako je zdraviji i bogatiji. Ako  smo samo na "istoj talasnih dužini" a ne u blatu što bi da nas sve proguta, da nestanemo, eto radosti i ljubavi.

A izveštaj svedoka i upozorenje sve kazuju.

Samo nekoliko dana nakon velikog brejka u Novom Pazaru i prve pobede na strani, košarkaši Metalca su izbrisali  uspeh. Izgubili su na domaćem parketu, prvi put, i to od debitanta u Košarkaškoj ligi Srbije,  Džokera iz Sombora  84:96 (19:29, 20:24, 26:22, 19:21).

Novajlije u takmičenju je dominirao praktično svih 40 minuta. Metalac je u nekoliko navrata hvatao priključak, ali snage za preokret nije bilo.

Simptomatični su svi ovosezonski uvodni minuti Metalac. Uvek su  traljavi, negledljivi, bezidejni u napadu, sa defanzivom da joj pozavide i NBA timovi u regularnom delu sezone. Uzrok je očigledan, nema trenerskog autoriteta, nema poštovanja publike, i svakoga s zdravorazumskim razmišljanjem i osećajem za nepravdu.

Madridski Real ne bi mogao da parira s četvoricom igrača naspram protivničkih peta, a kamo li ovaj i ovakav Metalac.

Zašto se ta mazohistička košarkaša  neguje u Metalcu, znaju samo "upravni odbor", šala na stranu, zna samo  čovek koji vodi klub, zarad ispunjenja nekih ličnih ciljeva, nimalo realnih i racionalnih.

A, na terenu, već na polovini prve četvrtine, Somborci su imali dvocifren plus (17:6), bez alarma za trenera Metalca da tajmautom, ili izmenama, bar ne dok ne ispuni zadatu kvotu za predodređene igrače, prekine seriju gostiju. Valjevski tim je za divno čudo, na kratko, mada dalje u  debelom  minusu, je davao "znake života".

U međuvremenu je s meča udaljen i predsednik valjevskog kluba, zbog "karakterističnih reakcija". 

Metalac je treći kvartal otvorio  serijom 16:3, na krilima veterana Lešića, momčine, e bar dve klase iznad KLS-a. Dolazak na -1 zaostatka za Džokerom, i potreba za maksimalnom  koncentracijom i smirenošću, poštovanje Lešića pre svega,  se pretvoilo u besumučno srljanje, konfuziju, za krila Somborcima  da "dokrajče" Metalac, lakše nego što su se nadali.

Višedecenijsko iskustvo čuvenog Željka "Struje" Lukajića ponovo je došlo u prvi plan.

"Visoki napon" Lukajićevog  "Džokera" je "istopio "Metal(ac).

 Roster kakav poseduje Metalac ne bi smeo da se oslanja na jednog do dva igrača, čijim dobrim zatvaranjem ostali postaju nemoćni. Trener mora da radi posao za koji je preplaćem ( više od 10 sirotinjskih minimalnih penzija), a ne da bude nemi posmatrač. Biće da je jednom pomoćnik - uvek je pomoćnik.

VIdesmo na delu talenat Obućine, taman da ne bude rečeno da nema minuta za talentovanu valjevsku decu (za talentovanu ima minut, nije da nema, a za nekoga, je malo i četvrtina).

Džoker Somborca je bio Matija Milin. Sa pozicije 5 je doprinosio na sve moguće načine, a statistika kaže - 23 poena, 11 skokova i šut iz igre 10/18 (3/6 za tri). Pratili su ga Aleksa Jugović sa 17 i Zek Simons  16 poena i 9 skokova. U metiljavom Metalcu, standardni paket Save Lešića - 30 poena i 8 skokova, za indeks korisnosti 34, a jedini dvocifren pored njega bio je Miloš Grubor, s dabl-dabl učinkom od 13 poena i 10 skokova. Ameri su definitno zatajili.

Možda pobeda u Pazaru vredi kao dve, ali zato ovaj poraz u Valjevu košta mnogo više.

Jurnjava za pozitivnim skorom na polusezoni biće skoro, pa nemoguća misija, u ovakvoj atmosferi što pritiska  brend valjevskog sporta.

U narednom kolu, "sokolovi" će u Užice. U Gradskom Parku ih čeka pakao Užičana, i izuzetno mladi sastav Slobode, sa  perjanicama,  nesuđenim  pojačanjima Metalca proletos i letos, Vukom Borovićaninom i Mihailom Mušikićem. Moguće je da se ponovi Novi Pazar, ali samo pod uslovom da be bude silovanja zdravog razuma, i sa ponovo na visini zadatka makar Armstrongom, ali i odgovorom trenera i plaćenih momaka, da pobeđuju, a  ne da primaju platu.

I da se zna: Spasenje je u radosti ljubavi davanja, a ne u novcu i porivu uzimanja, neznanju i ljudskoj gluposti!