Bokserski savez Srbije organizuje na Paliću Letnju školu boksa  od 07. do 14. avgusta. Skoro 100 dečaka, iz 30-ak srpskih klubova, odlučnih da treniraju boks, izuzetno težak i zahtevan sport, rezervisan za najhrabrije, svakodnevno vežba pod stručnim nadzorom profesora Miloša Mudrića i Rinata Zanekova.
Dečaci iz BK METALAC: Viktor Karasenko, Filip Ranković, Uroš Mitrović i Luka Goloskoković, sa trenerom Jensenom  Feratijem, nedavno viđeni na promociji boksa u Mionici na Mišićevim danima, oduševljeni su časovima plemenite  veštine na Paliću, posebno stručno-pedagoškim radom elitnih bokserskih stručnjaka. Za svaku pohvalu je akcija BSS, jedne od retkih  strukovnih organizacija u državi, koja je svesna stanja u sportu. Na ovaj način vraćaju  boks mladima, od kojih neko možda biti šampion. Letnja škola boksa je besplatna za sve učesnike!

Umesto da na ovaj način država rešava problem, svedoci smo  decenijama prisutne pohare roditelja dece.

Praksa plaćenja enormno skupog boravka u  kampovima u organizaciji klubova se uvrežila, i niko pljačkašima ne staje put.

Potvrda da je baš tako, je i Grad Valjevo.

Deca iz fudbalskih, košarkaških, odbojkaških... klubova odlaze na sedmodnevne kampove.

Nisu svi pljačkaši. Cene sedmodnevnog kampovanja se  kreću od pristojnih 150 evra, do pljačkaših  250 i 300 evra.

Pozitivan primer rada sa mladima je  Međunarodni odbojkaški kamp Vladimira- Vanje-Grbića, već 7 godina prisutan  Valjevu. Ovog leta okupio je skoro 1.000 dece i mladih iz celog sveta. Devojčice  i dečaci vežbaju, treniraju, druže se i borave u prirodi, obale reke Gradac su omiljena destinacija. Ukras su Grada Valjeva, sportski devastiranog, čast košarci i vaterpolu, donekle odbojci, rukometu  i boksu.

Tradicionalno deca iz Valjeva mogu da budu akteri, bez ikakvih finansijskih naknada, najboljeg  odbojkaškog kampa na Balkanu!

foto filmski festival na Paliću Filmska ostvarenja poput “Nečiste krvi”, “Južnog vetra”, “Traga divljači” podržana su novcem Evropske unije kroz program “Kreativna Evropa”. Pravo srpskih  produkcija da koriste evropske fondove za razvoj kulture već duže vreme je stopirano. Razlog je što se kasni sa izmenama Zakona o elektronskim medijima. Usklađivanje  srpske zakonske regulative sa Audio-vizuelnom direktivom Evropske unije je neophodan je uslov za nastavak učešća Srbije u ovom programu značajnom za domaću kinematografiju.

Dva roka za izmene u ovoj oblasti su istekla krajem 2022, i 30. juna ove godine. Autori na nezavisnoj sceni u Srbiji, prvenstveno producenti filmova i TV serija, su uskraćeni za informacije o tome hoće li u budućnosti moći da se oslone na fondove u okviru programa “Kreativna Evropa”.

Prema saznanjima portala European Western Balkans, rok je produžen za šest meseci. Vlast u Srbiji ima rok do kraja godine da usvoje pomenuti Zakon, koji je još uvek u formi nacrta i čeka javnu raspravu.

“Kreativna Evropa” je program Evropske komisije za podršku audiovizuelnom sektoru i sektoru kulture, a u njemu Srbija učestvuje od 2014. godine. Tako je do 2020. godine u ovom pogramu učešće uzelo oko 146 organizacija iz Srbije, u preko 305 projekata, iz kojih je ukupno povučeno preko 12 miliona evra.

Tim novcem u praksi su podržana 23 filmska ostvarenja, prevedeno je 317 knjiga, godinama se održavaju  brojni filmski festivali poput “Beldocs-a” i “Festivala evropskog filma – Palić”, organizuju studijske posete, brojne radionice… Na delu sajta “Kreativna Evropa – uspešne priče” mogu se pronaći na stotine uspešnih projekata iz oblasti kulture koji su realizovani uz evropsku podršku.

Program “Kreativna Evropa” obuhvata dva potprograma, “Media” i “Kultura”. Potprogram medija postiče razvoj audiovizuelnog i multimedijalnog sektora, dajući podršku razvoju, distribuciji i promociji evropskih igranih, animiranih i dokumentarnih filmova i televizijskih serija, kao i razvoju i promociji novih medijskih sadržaja i stručnom usavršavanju filmskih profesionalaca.

Mnoga filmska ostvarenja, kao i filmski festivali, podržani su kroz potprogram “Media”. Zbog kašnjenja u usvajanju Zakona o elektronskim medijima, dovedeno je u pitanje učešće Srbije upravo u ovom potprogramu.

Srbija je novembru 2021. godine zvanično pristupila novom ciklusu u programu “Krativna Evropa” za period od 2021-2027. godine, a sredstva su u odnosu na prethodni ciklus su udvostručena. Prema tom sporazumu, EU će sa 2.44 milijarde evra podržati projekte i inicijative koji unapređuju kulturnu raznolikost i odgovaraju na potrebe i izazove sa kojima se susreće oblast kulture i nezavisnosti. Prema informacijama do kojih je došao EWB, samo za prve dve godine povučeno je oko 3 miliona evra iz potprograma “Media”.

REM – KAMEN SPOTICANJA

Najveći deo Zakona o elektronskim medijima (ZEM) tiče se rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje deo javnosti u Srbiji vidi kao odgovorno za stanje u medijima. Usklađivanje pravila naše zemlje sa evropskom Audio-vizuelnom direktivom,  samo je jedno od nekolicine pitanja iz ovog zakona koje se ne tiče REM-a.

Profesor Fakulteta političkih nauka i član Radne grupe za izradu nacrta Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski nema dilemu da su  milionska sredstva iz Evropske unije za razvoj kulture u Srbiji ugrožena zbog nedovoljne političke volje da se reši stanje u elektronskim medijima.

“Nema bilo kakvog uslovljavanja Evropske unije.  Srbija je u svojim strateškim dokumentima potvrdila da je opredeljena da unapređuje svoju zakonsku regulativu, ali i praksu, sa evropskom”, kaže Veljanovski i podseća na Medijsku strategiju koju je srpska vlast usvojila u januaru 2020. godine.

"Audio-vizuelna direktiva EU, sa kojom Srbija treba da se usaglasi, neznatno je izmenjena u odnosu na prvu iz 2010. godine, sa kojom se Srbija  usaglasila. To je dopunjena direktiva iz 2010. godine. Mi smo je do sada implementirali već 13 godina, kao ustalom i mnoge druge stvari sa kojima smo se sa EU uskladili još od 2002. godine”, podseća profesor Veljanovski.

Audio-vizuelnom direktivom, EU osigurava pravilno funkcionisanje jedinstvenog tržišta za audivizuelne medijske usluge, promoviše kulturu raznolikosti i pruža mehanizme zaštite za decu i potrošača u ovoj oblasti. Direktiva o audiovizualnim medijskim uslugama primjenjuje se od 2010, a izmene uvedene Direktivom iz 2018, trebalo je da stupe na snagu u državama članicama EU u maju 2020. godine.

Zakon o elektronskim medijima trebalo je da bude završen još u drugom kvartalu 2022. godine, ali do danas nema  predloga  zakona.

Medisjka udruženja ocenjuju da je proces bio je netransparentan. Kako je pisala Cenzolovka, Radna grupa formirana je pod velom tajne, a u pisanju najvažnijeg akta u sferi elektronskih medija nisu učestvovali predstavnici novinarskih udruženja. Početkom aprila ove godine novinarskim i medijskim udruženjima u Vladi Srbije predstavljena je verzija novog Zakona o elektronskim medijima, a ne izmene starog, kako su to udruženja očekivala. Iako je prvobitno planirano da javna rasprava počne krajem aprila i traje mesec dana, čitav proces je zaustavljen.

Predstavljeni nacrt zakona kritikovala su medijska udruženja, jer novim odredbama država zadržava uticaj na izbor članova REM-a. Osim toga, prema predviđenom nacrtu, aktuelni sastav REM-a ostaje na snazi, iako Vladina Medijska strategija i Akcioni plan propisuju izbor novih članova REM-a, sa stupanjem na snagu novog zakona.

Profesor Veljanovski ističe da se  koplja lome” oko promene aktuelnog sastava REM-a kada novi Zakon o elektronskim medijima stupi na snagu, što je eksplicitno predviđeno i Medijskom strategijom i Akcionim planom za njenu primenu.

“To u strateškom dokumentu piše već tri i po godine. Na tom dokumentu je radilo više ministarstava i medijska udruženja i stručnjaci, ane opozicija. Taj dokument kao i Akcioni plan potpisala je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Međutim, očigledno je da vlast kada je prihvatila Medijsku strategiju nije mogla da očekuje da će se dogoditi ono što se događa već dva meseca na ulicama Beograda i drugih velikih gradova. Zahtevi građana na ulicama koincidiraju sa Medijskom strategijom i vlast sada očigledno reterira jer ne želi da se ispostavi da oni udovoljavaju tim zahtevima”, kaže Veljanovski, uveren da ima naznaka da će javna rasprava uskoro početi, a da će čitav proces biti završen do kraja godine.

Usvajanje ZEM-a jedna je od izmena na koju su se Vlada Srbije obavezala usvajanjem Medijske strategije za period od 2020 – 2025. godine. Osim ZEM-a, Akcionim planom je predviđeno i usvajanje krovog Zakona o javnom informisanju i medijima kao i Zakona o javnim medijskim servisima. Nijedan od tri medijska zakona nije usvojen prema „redu vožnje” iz Akcionog plana za Medijsku strategiju, a svi rokovi davno su probijeni..

Autor Sofija Popović