Entuzijasta za primer, humanista bez premca, čovek sa 77 života najmanje posvećenih sebi, već isključivo porodici, deci humanosti, a tek sportu, Jovan Simić – Jova Koluabarac, živa je legenda i oličenje ljudskosti kakva se danas retko sreće, a kakva nam je preko potrebna, akter je današnje priče posvećene lauaretu portala Moj svet sporta,  za životno delo.

U svom životu koji bi da se ponovo rodio živeo na isti način za svoj prodicu i svoje unuke Jova ništa ne bi menjao. Živeo bi isto kao i svih ovih 77 leta što je proživeo.

Kao klinac svu strast i ljubav usmerio je ka fudbalu. Raša Bošković –Džora ga kao i brojne školarce iz ŠUP-a dok je učio osnovnu školu i zanat na početku druge polovine prošlo veka zarazio fudbalom.

.Otišao sam 1956-57 kod kod Noce Miloševića u valjevsko Jedinstvo, a tamo su ga dočekali Toma Jovičić igrao za Šumadiju iz Aranđelovca, Laza Nikolić, pokojni brat dr Dula, bio direktor Srbijanke, Steva Zagorac Kane, Micko Bogutović Beba i Dragi Nešić, Gođevac... stari igrači Budućnosti, Novak MIlošević šuster, Ranko sajdžija, Čenćan...

“Igrali smo fudbal , družili se uživali. Ubrzo je bio organizovan kurs za sudije i od tada datira moje druženje sa pištaljkom. Prvi instruktori su bili Voja Radosvljević- žongler, Raka Milić,Ilija Veselinović. Kalili smo se po “potesu” godinama da bi početku 70-ih prošlog veka stigli do Beograda. Moji “železničari” Joksa Turčin, Ciga Mijailović i ja, sa još 30-ak sudija iz cele Srbije. A tamo elita na čelu sa Božom Botićem. Bilo je veselo, a i ja nisam zatajio. Pitali su Voju što ne sudim neki viši rang, kad pravila igre imam u malom prstu. Kasnije sam sudio Drugu srpsku ligu u SFRJ, ali nisam voleo da putujem i zaustavio sam se posle skoro 30 godina druženja ss pištaljkom 1984. kao republički sudija na  1750 odsuđenih utakmica”

Svaki sudija ima svoj crni i najblsitaviji dan i pa i čika Jova.

“U Šapcu sam 80-aih sudio Borcu i Želji iz Smedereva.Moj imenjak čuveni novinar Jova Ivanković je bio oduševljen kako sam sudio, a kad on hvali znači de je stvarno bilo dobro suđenje. Najteže mi je bilo u Jabučju, kada je Jabučanac Sejdić udario Cara ( poč. Radisav Ranković medicinski tehničar u Hitnoj pomoći u Valjevu). Bio je sin jedinac, trebalo je majci izaći na oči...

Preko Beloševca Jovan Simić je stigao da formira FK Gradac, a zaslužan je što danas postoji prelepi teren izgrađen zahvaljujći entuzijastima i iz Gradca i Tešnjara na desnoj obali Gradca “River sajd”. Ako je verovati Jovi aktuelni predsednik Skupštine grada Valjeva je zaslužan što pored Krušika, stadiona u Parku Pećina, terena na Petok puku, postoje još dva prelepa terena u Valjevu.

“Gradac i ZSK su dobili zajedno terene. Mića ( Milorad Ilić, gradonačelnik u dva mandata od 1992 do 2000. godine prim. aut,)) je preneo teren na bivšem hipodromu na ZSK, na 99 godina,a Gradac je dobio teren samo na 20 godina. Narodni poslanik Đorđe Milićević nam je doveo školu fudbala Senjak, a za tri godine Peđa Simić i njegovi bivši saigrači napraviše čudo, evo deca će u nedelju daće bog Kadetsku ligu Srbije.

Jovinom fudbalskom putešestviju ema kraja, 2007. je osnovao Ženski fudbalski klub Gradac i gotovo sve aktivnosti u svom stilu, kao i sve drugo u fudbalu, sam finansirao.

“Krenuli smo nule. Okupili devojčice, i posle samo godinu dana rada 2008. ekipa je počela da se takmiči. Zoran Lučić najbolji trener je vodio tim, toliko dobro da smo se prošetali do Prve lige, gde danas igra 10 naših devojaka. Opština i FS Valjevo plaćaju samo suđene nije bilo novca da se takmičemo, jer treba putovatio od Velikog Gradišta, Kragujevca,Niša, Subotice... spremiti deci sendvič.

UEFA daje veliki novac za ženski fudbal

"Mi od toga odnosno od  FSS nemamo ništa. Subotički Spartak pomažu jaki privatnici, i zato je jak . Sada treniramo, ali se ne takmičimo, a pomoć nam stiže od prijatelja, na čelu sa mojim sinom Bucom uvek spremnim da uskoči kad “gori” Sveta –buldog, Lučić su nabavili opremu. Interesovanje za ženski fiudbal u Valjevu je ogromno. Nemamo uslove da primimo svu decu koja bi želela da igraju fudbal u ŽFK Gradac.

U Valjevu nema ni snage ni volje da se ulaže u ženski fudbal.

“Sve je usmereno u klub sa druge strane Barske pruge( FK Budućnost Krušik prim. aut.). Troše milone, a vajde nema .Možda za nekoga i ima, ne znam. Zna se ko je dužan da proverava poslovanje klubova počev od Nadzornog odbora, do policije, tužilaštva i sudova. Nemaju ni jednu mlađu selekciju vrednu pomena. Sa parama izdvojenim za njihove “igre bez granica” mi bismo igrali Ligu šampiona. Mnogo je zla u fudbalu, a Zvezdan Terzić je najveće. Toliko o stanju u današnjem valjevskom i srpskom muškom fudbalu.

Za dugogodišnji rad Jova Simić je nagrađen i plaketom FS Regiona Zapadne Srbije.

“Hvala ljudima iz Zapadne Srbije. Smatram da sam zaslužio priznanje.Pola veka sam posvetio fudbalu, uvek čovek misli moglo je više. Teška su vemena, posebno od kada nema Tita. Svi se busaju da su bolji od Tita, ali lažu sebe i ovaj narod. Mnogo je nepravde, loših ljudi. Zbog sitnih interesa ljudi su spremni da se prodaju za lažno obećanje”.

Humanost bez granica je jedno od 77 lica Jove Kolubarca. Dobrovoljni davalac krvi je dugi niz godina. Platinasta medalja je nagrada za 137 dobrovoljnih davanja krvi.

U vreme egzidusa Srba iz Krajine širom je otvorio vrata svog doma i smestio tri porodice iz Knina i Benkovca pod svoj krov, naravno bez ikakve naknade.

Humanista bez granica zaveštao je svoje organe za lečenje i život drugih ljudi.

Ne ljuti se što nije od grada Valjeva još uvek nije stiglo nikakvo priznanje za poštovanje i i neizemernu ljubav prema deci i ljudima.

“Sve što radim i radiću i dalje, dok sam živ. To je jednostavno moj način života. Sin Svetislav -Buca, troje unuka i uskoro i peto praunuče su moja radost i najveće bogatstvo. Moj život je u potpunosti ispunjen, u dok me noge nose, i glava sluša, biću uz decu.. Ali ću i” ratovati”. Šahovska tabla i domine biće mi oružje protiv ljutih rivala u Domu penzionera. Na kraju samo da poručim svima: budimo ljudi i život će nam biti pesma” zaključio je Jovan Simić ,čika Jova Kolubarac.

Stopama svog oca krenuo je dugi niz godina uspešni biznismen, sin Svetislav - Buca, klupsko internacionlni bokserski sudija. Unuk Aleksandar - Gale je stigao do pobedničkog postolja u šampionatu  Jugoslavije u kartingu. Zet Stefan-Drnda danas jedan od najboljih fudbalera u Valjevu. A o najmlađima tek će se čuti.

Za svoj skromni doprinos boljem životu Valjevki i Valjevac Jovan Simić je nagrađen priznanjem portala Moj svet sporta za životno delo za 2015-2016 godinu.

Poželećemo mu dobro zdravlje, svu sreću i radost ovoga sveta.

Hrabra četa valjevske škole fudbala Senjak poražena je u prvom meču odlučujućeg kruga baraža za ulazak u Kadetsku ligu Srbije, od Kikera u Kraljevu 0:1 golom iz izmišljenog penala u 70.minutu. Revanš je u nedelju u 17.30 na valjevskom Senjaku.

“Predaje nema. Borićemo se kao i do sada fudbalski časno, iako su Kralejvačni dve godine stariji. Daćemo sve od sebe kao i danas da Valjevo posle Radničkog u Omladinskoj ligi Srbije, dobije za istoriju još jednog predstvnika u fudbalskoj eliti Srbije, Kadetskoj ligi” poručili su valjevski tinejdžeri, vidno razočarani događajima na terenu u Kraljevu.

Sparno vreme, težak i džombast teren, ekstremno fizički jak i motivisan rival, nisu bili nepremostiva prepreka za izabranike Peđe Simića.

Borili su se lavovski imali svoje šanse, kao domaćin. Kraljevčani su pogodili i prečku, ali protiv sudijske nepravde Valjevci pre godinu dana otpisani" nisu mogli. Kragujevčanin Marko Živković je bez ikakvog razloga za suze u očima valjevske dece pokazao na belu tačku u 70.minutu.  Dušan Joković je poklon pretvorio u pobedu, za realne šanse i jednoj i drugoj ekipi za konačan trijumf.

Svaki komentar suđenja je izlišan ako se samo uzme u obzir broj drastično veći broj dosuđenih prekršaja za Kiker, u odnosu na decu iz Senjaka.

Kraljevačka škola egzistira punu deceniju, a Senjakova družina u ovom sastavu samo jednu sezonu, a škola fudbala tek tri godine, ali  "prži" gde god da igra.

Valja sitači takođe da je sudija Živković  poništio čist gol Kraljevčanima u poslednjim trenucima meča, zbog navodnog prekršaja na golmanu Senjaka. Izgleda  da je savest na kraju ipak probuđena

Rezulat nije povoljan, ali družina koja od grada dobija 70.000 dinara za suđenje utakmica, smešnih u odnosu na 7 plus koliko milona  “ugašenog giganta” bez ikakvog rezulatata, zaslužuje svako poštovanje i bezrezervnu podršku svih iskrenih ljubititelja sporta,  fudbala i naravno tek formirane nove vlasti.

I zato u nedelju pomozimo našoj deci da dosanjaju svoj prvi veliki san.

Senjak će biti pojačan i Andrijom Gligorijevićem, odsustvovao zbog žutih kartona u Kraljevu. Revanš meč kvalifikacija za KFLS igra se na  Senjaku u nedelju u 17,30.

KIKER-SENJAK 1:0(0:0)

Stadion Metalca kod groblja u Kraljevu. Sudija: Marko Živković(Kragujevac). Strelac Joković iz penala u 70.mimutu.

KIKER: Knežević, Bošković, Petrović, Karović, Đoković,Trkulja, Bukmira, Čanagić, Denić, Bojanić, Ttailov

SENJAK: Ninković, Emrkeković, Tmušić, Tešić, Jović, Uskoković, Dobrisavljević, Golović. Stefanović, Aleksić, Ilić

Valjevska pivara pored Krušika, jedan od retkih kolektiva u gradu na Kolubari danas je ponovo ponos Srbije zahvaljujući državi, ali pre svega Aleksandru Rajevcu i saradanicima iz menadžmenta, vrednim, stručnim i vernim radnicima u proizvodnji, dostojanstveno je obeležila  krsnu slavu Treće Trojice, pred daleki i neizvesni put osvajanja tržišta Amerike.

Valjevski pivari na dan krsne slave su dobili brojne poklone, ali su uzvratili istom merom. Nagradili su laptop računarima najbolje učenike šest valjevskih srednjih škola, i  donirali  300.000 dinara Centru za vantelesnu oplodnju ošte bolnice Valjevo.

U smutnim ne tako davnim vremenima kada je radniku “zarad boljeg” života otimano lopovskim i kriminalnim  privaizacija, do danas ne sankcinisanih aktera,  Valjevska pivara je bila u sličnim problemima prodata i za malo uništena.

„Zahvaljujući radu i znanju zaposlenih u Valjevskoj pivari, naravno i uz pomoć države Srbije, nagomilane probleme smo rešavli u hodu. Za razliku od nekih drugih Valjevska pivara na srpskom tržištu uspešno radi u paklenoj konkurenciji tri svetske kompanije. Neko će reći da naši rezultati nisu ništa posebno, ali imali su priliku, pre tri godine, da se upuste u bitku za Valjevsku pivaru, pa da danas govore uspesima“, poručio je Aleksandar Rajevac generalni direktor kolektiva. i podsetio recepet za Valjevsko pivo, pivo za sve ukuse pa i one najprobirljivije.

“Za dobro pivo je neophodna dobra voda i kvasac, vrhunski hmelj i slad. Valjevsko pivo ima i peti, šesti i sedmi element, ljude, njihovo znanje i ljubav prema pivu. Zbog toga Valjevsko, nije dobro nego odlično pivo, bez dileme su zaposleni i svi koji rado konzumiraju VALJEVSKO”

Prve količine Valjevskog piva iz Rijeke kenule su pu Amerike, a građani Ćikaga imaće čast i zadovolljstvo da probiju led, stiže im Valjevsko pivo pom imenom “Spirit Tesla“ preko Čikaga u još 25 država.

„ Uvoznik iz Čikaga ima dozvolu za distribuciju Valjevskog piva u 25 država. Pod imenom robne marke . ’Spirit Tesla’pivo i pre dva dana je krenulo put Amerike. Pivo se se proizvodi u Valjevskoj pivari i kao naš proizvod stiže na američko tržište”, podsetio je Rajevac.

Treće Trojice obeležene su u krugu kompanije rezanjem slavskog kolača, i dodelom nagrada zaposlenima  za vernost Valjevskoj pivari od 10, 20 i 30 godina. Svi nagrađeni imaju jedistven stav: čast i zadovoljstvo je bilo boriti se i izboriti za ovo što je Valjevska pivara danas, od borbe za goli život da kolektiva za ponos i poštovanje.

Ljubav, rad, međusobno poštovaje i vrhunska stručnost i odgovornost su recept za uspeh Valjevske privare, koga svako ko želi može da primeni i da uspe.

 Na svečanom slavskom ručku u Valjevskoj pivari nisu viđeni predstavnici tek formirane valjevske  vlasti.

Pobedom u Alma Ati u u finalu protiv Kazahstana 3:0 hrvatska odbojkaška reprezentacija je izborila povratak u Drugu diviziju  Svetske lige.  Hrvatsku je vodio Valjevac Miroslav Aksentijević –Kremić.

Bez pola tima predvođene Samantom Fabris( proglašena za najbolju igračicu turnira), Miom Jerkov, Mirom Topić Karlom Klarić i Anom Grbac Hrvatice su napravile sjajan rezultat.
Selektor Aksetnijević ističe i  doprinos mladog libera Rene Sain, i najmlađih igračica reprezentacije, srednjih blokera Eme Strunjak i Bete Dumančić, standardnih u prvoj postavi, a kaže  za uspeh da je očekivano došao kao kruna velikog rada .

“ Put do fajnal fora bio je težak. Radili smo pakleno 12 dana u Rovinju, zatim uz šest prijateljskih odigrali 8 utakmica na tri turnira na tri različita kraja sveta: u Australiji, Peruu i konačno u Alma Ati uz Kazahstanu. Leteli smo više od 60 sati i prešli oko 50.000 kilometara. Čekanje od četrdesetak sati na aerodromima bili su “poseban “ trening   Ostvarili smo smo  13 pobeda i jedan poraz od Perua, kasnije smo pobedili Peruanke u polufinalu fajnal fora. Jako sam ponosan na ekipu. Devojke su pokazale karakter. Srećan sam što smo početkom nove ere u hrvatskoj odbojci uključili nekoliko mladih igračica i nadam se da će ih svet vrlo brzo upoznati” poručio je za naš sajt selektor Hrvatske Valjevac Miroslav Aksentijević, koji je sa ekipom doneo vrednih 25.000 evra HOS.