Srbija je zlatom okončala svoje učešće na Olimpijskim igrama u Tokiju, održanim leta 2021. a ne kako se lažno može videti 2020.godine.
Laž postaje sastavni deo života na planeti Zemlji,
Na sreću ljudi podižu glave, i glas. Bude se iz ludila. Ne daju se više varati.
Bunt protiv globalne laži raste!
Čovečanstvo shvata da operaciju mozga bez anestezije izazvana lažnom dijagnozom, postaje besmisao, kao i sve teorije zavere i terapija, nemetnute okupaciijom besprizornih fejk njuz i mejnstrim medija, u službi globalističkog kovid fašizma.
Istinu, radost, pravo na život, ljudkost, pobedu, osmeh i radost brane na prvom mestu sportisti!
Njih 11.000 većina povlašćeni turista danas završava svoj zatvorski boravak u Olimpijskom selu u Tokiju.
Srbija neprokosnivena u borbi sa rivalima, i protiv svih što misle da mogu sve, ne shvatajući svoju bezočnost i ništavnost, je bila na visini zadatka, i bez faktora X sveta sporta, publike, zabaranjene na OI u Tokiju.
Sport je bespomoćan, sve otvorenije postaje oruđe politike. Bitan je dok se održavaju planetarne igre, i zbog onih što se slikaju sa šampionima, ane zanaju da či jelopta okrugla. Umišljeni da su baš oni najbitniji u ostvarenim uspesima, smešni su poput komentatora- davitelja, što vređaju zdrav razum na svakom koraku. Svojim nebuloznim komentarima iz kabina u olimpijskom selu, kilometrima udaljeni od sportskih borilšta, dave slušaoce nesusvsilim informacijama. Bez srčanost, i osećaja da prepoznaju trenutak i nadahnuto isprate nastupe pobednika, lako se srećom eliminpu, pritiskom "mute"na upravljaju od tv-a.
Nismo zaboravili i nikada ćemo zaboraviti Jordana Ivanovića, Radivoja i Marka Markovića, Stevicu Kovačevića, Vladanka Stojakovića, Petra-Coku- Lazovića, Dragana Nikitovića, Mladena Delića, Borisa Mutića, Božu Sušeca, Srđana Kneževića, Milorada Đurkovića(dok se nije pocrnogorčio), Milku Babović, velemajstore svog posla, vešte da oslikaju dogadjaj rečima, moćnije od slike što vidimo. Na jedinstven način svojim glasom su znali da podignu adrenalin i raspale emociju slušaoca do tačke ključanja i suza.
Poput pomenutih velikana sportskog novinarstva, vaterpolisti Srbije su u finalu olimpijskog turnira bili briljantni!
Plavi delfini su nadigrali velikog rivala, pravoslavnu braću, Grke.
Rezulat 13:10 više vredi od svakog govora, tapšanja i slikanja, što sledi, posle mahom mahom praznih obećanja, ušuškanih u blagodeti politikanstva, ubeđenih da im još neko veruje.
Srbija je PONOVILA USPEH IZ RIJA 2016. U TOKIJU JE ODBRANILA OLIMPIJSKO ZLATO!
SEDAM VELIČANSTEVNIH SRPSKIH SAMURAJA U TOKIJU JE REKLO "SAJONARA" odlučili su da se povuku sa glavne scene i prepuste mesto mlađima. Osvojili su sve što se moglo osvojiti, čak i više puta.
Filip Filipović, Branislav Mitrović, Duško i Gojko Pijetlović, Andrija Prlainović, Milan Aleksić iStefan Mitrović su u Tokiju završili reperezenatvne karijere. Psotavili su nove standarde i zacrtale ciljeve mladima što dolaze iz škole Partizana i ostalih srpskih klubova.
Samo da još vlast prepozna uspeh vanzemaljaca!
DEVET MEDALJA, TRI ZLATA, JEDNO SREBRO, PET BRONZI, I PET ČETVRTIH MESTA su novi dokaz koliko je MALA SRBIJA, pored nakaradnog sistema vrednovanja
sportskih vrednosti, MOĆNA, SPORTSKA VELESILA!
TRI ZLATA su doneli su VATERPOLISTI, JOVANA PREKOVIĆ(karate) i MILICA MANDIĆ( tekvondo).
DAMIR MIKEC je bio srebrni u streljaštvu.
Bronzana odličja su osvojili basketaši, TIJANA BOGDANOVIĆ(tekvondo), strelac MILENKO SEBIĆ, rvač ZURAB DATUNAŠVILI i ODBOJKAŠICE SRBIJE!
A veliko finale poslednjeg dana OI donelo je očekivano uzbuđenja i neizvenost. Samo dok su Fića, Mitar, Manda, Aleksa… to dozvolili.
Dejan Savić je maestralno komanadovao,a veliki rivali I još veći sporstki prijatelji pružili su na kraju ruku boljem, srećni što srebro stiže u zemlju Helena.
Bravo Srbijo!
Za poruku vlasti konačno shvati da MORA svakodnevno prepoznavati vrednosti a ne samo kada se osvoje medalje!
Nije na odmet podsetiti baš danas.
Valjevo je BILO GRAD SPORTA!
Danas je na margini jer sport vrvi od zgibodana, diletanata, štetočina, što je najgore, krimosa i pedofila!
Uspeh VATERPOLISTA u Tokiju je najjači signal da vlast prepozna svoj zadatak!
Superligaš VALIS je ogledalo valjevskog sporta.
Pod balonom je rastao i izrastao do respektabilnog kluba, člana lige Olimpijskih šampiona. Ispravna i jedinstvena politika zasnivana na afirmaciji mladosti Grada Valjeva. Putokaz je to sve koji rade, i misle da mogu uspeti u svetu sportu.
Valjevo ne sme da ima dva vaterpolo kluba, isto kao što MORA DA IMA svoj hram sporta, sa zatvorenim olimpijskim bazenom!
Izgradnja Sportsko poslovnog centra sa 5.000 mesta, i zatvorenog olimpijskog bazena, legitiman i legalan objekat, sa svim provereno utvrđenim dozvolama, biće potez milemijuma vlasti.
Valjevo ima sve dozvole, ali vlast ih skriva!
Samo zbog valjevske mladosti i sporta MORA se odustato od nebulozog "mrtvačkog sanduka- spratne kutije za cipele" i još crnje ideje kongresnog centra sa apartmanima i đakuzi dodacima!
Sportsko poslovni centar, funkcionalniji i bolji, u svakom pogledu impresivna građevina, košta samo 16 miliona evra!
Cena je neuporedivo niža u odnosu na nebulozu u najavi, zasigurno skuplju, a bez zatvoreng bazena, ali sa salom za balet!
Valjevo se pita, samo da se zna!
Grupa poslušnih klimoglavaca i na žalost dokazanih neznalica i diletanata se silno vara, ako misli da je jača od snage mladosti GRADA VALJEVA !
NAROD, MOŽEŠ VARATI, ALI GA UGASITI NE MOŽEŠ, KAO I NEUGASIVI IDEAL SLOBODE!
Laku noć Tokijo, dobar dan Pariz !
