Srpski sportisti osvojili su u 2014. 581 medalju (175 – 168 – 238)

Na Šampionatima sveta (97),  Prvenstvima Evrope (64) i Balkanskim prvenstvima (229) U Svetskoj ligi  osvojena je jedna medalja, a  ostalim takmičenjima ( svetski kupovi, kupovi šampiona...) -190. Učesnici Specijalne olimpijade doneli su  19, slepi i slabovidi sportisti dve, a gluvi i nagluvi sprtisti jednu medalju – istaknuto je u opštem pregledu u uvodu knjige „Rezultati sportista Srbije – godišnji pregled 2014“ Knjiga je predstavljene u hotelu Union, a delo je Zavoda za sport i medicinu sporta Srbije u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Srbije, OKS i Sportskim savezom Srbije.

Od 97 svetskih medalja u 18 sportskih grana, osvojene su 24 zlatne, 28 srebrnih i 45 bronzanih odličja. 

U olimpijskim sportovima kajak kanu je najtrofejniji sa 19 medalja (5 – 6 – 8) dok je u neolimpijskim bez premca kik boks sa sa 30 medalja (6 - 11 - 13). Dvocifren učinak ostvaruli su takmičari ukuglanje sa 13 medalja (3 – 3 - 7).

Sa Prvenstva Evrope srpski sportisti su u 25 sportova doneli 64 medalje (20 – 21 – 23).

Najuspešniji olimpijski sport je tekvondo sa 10 medalja (4 – 4 - 2). Karate  sa šest (1 – 2 - 3) i savate sa šest medalja (0 – 3 - 3)  su najtrofejniji neolimpijski sportovi.

Na Balkanijadama osvojeno je u 14 sportskih grana 229 trofeja (68 – 75 – 86). Najberićetnija olimpijska grana je  džudo sa 42 trofeja (10 – 11 - 21) dok je karate neprikosnoven u neolimpijskim sportovima sa 41 odličjem (7 – 14 - 20).

Studenti sportisti osvojili su 7 medalja, 4 srebrne i 3 bronzane, od toga na SP četiri (0 – 2 - 2).

U 2013. koja je bila i najtrofejnije u poslednjoj deceniji, osvojeno je 729 medalja (SP 164, EŠ 127, BŠ 438), u 2012  593, a u 2011. 520 odličja.

Uz ovu publikaciju predstavljene su još dve, „Pregled kategorisanih sportista  za 2015. na osnovu rezultata u 2014“ kao i „Kalendar međunarodnih sportskih događaja u 2015“.

“Ove tri knjige su rezultat izuzetne saradnje Ministarstva omladine i sporta Srbije, Olimpijskog komiteta Srbije, Zavoda za sport i medicinu sporta Srbije, i Sportskog svaza Srbije. N aovaj način nastavaljamo tradiciju objavljivanja ovakvih publikacija koja predstavljaju i dragoceni doprinos srpskom sportskom izdavaštvu”, rekao je u uvodnoj besedi Aleksandar Šoštar predsednik Sportskog saveza Srbije..

Direktor Zavoda za sport i medicinu sporta Srbije  Goran Bojović je najavio održavanje prve Međunarodne konferencije sportske medicine  od 21. do 23. maja-Domaćin će biti Beograd, a organizatori Zavod za sport i medicinu sporta Srbije i klinika Aspetar iz Katara.

“Doktor Nebojša Popović, šef ortopedije u Aspetaru, je ovaj skup nazvao „najvećim događajem u istoriji sportske medicine“ , naglasio je Bojović.

Dr Dane Korica savetnik predsednika Šoštara,  ukazao je na značaj ovih ovog izdavačkog poduhvata:

- Ovo je istorija, prikupivši podatke o rezultatima sportista, OKS za olimpijske, a Sportski savez Srbije za neolimpijske sportove,  napravljena  je kategorizacija i na taj način sačuvani su od zaborava uspesi i imena osvajača medalja. Ono što nije zapisano, često se zaboravi...

Predrag Peruničić, državni sekretar za sport, govoreći o  obavezama lokalne samouprave ukazao je na činjenicu da se često zaboravlja da se ne finansiraju savezi i sportovi već – programi:

“Zbog toga je veoma važno da svaki grad ima Sportski savez i da njemu klubovi i organizacija daju programe koje će, potom, finansirati lokalna uprava. Bez toga nema dobrog sistema i  zato apelujemo na sve sredine da osnuju sportske saveze”.

Vladimir Batez, generalni sekretar Sportskog saveza Srbije, je  pozvao  sve organizacije da  prijave kandidate za „Majsku nagradu“ najveće društveno sportsko priznanje u Srbiji koja će se dodeliti 23. maja. Rok za kandidaturu je do kraja aprila. Manifestacija „Šta treniraš“ održaće se u saradnji sa Zavodom za sport i medicinu sporta  28. aprila u Priboju i 29. aprila u Prijepolju. Batez je najavio je i javnu raspravu  i „okrugle stolove“ o nacrtu novog Zakona o sportu i to 23. aprila u Kosovskoj Mitrovici, 24. aprila u Novom Pazaru, 29. aprila u Somboru, 30. aprila u Boru, 4. maja u Kragujevcu, 7. maja  na Zlataru, 11. maja u Novom Sadu, 18. maja u Subotici i 20. maja u Beogradu.

I novinari su dali ogroman doprinos u afirmaciji uspeha srpskog sporta istakao je Velizar Đerić, potpredsednik Sportskog

saveza Srbije.

Kenijac Dilas Sang pobednik je 28. Beogradskog maratona, a Etiopljanka Abebu Adunja u ženskoj konkurenciji. Valjevka u dresu Javora iz Ivanjice Ana Subotić je bila najbolja u polumaratonu

Pobednik iz Kenije je e trku od 42.195 metara završio rezultatom 2:14,41 časa. Drugo i treće mesto su osvojili Kenijci:Endrju Kiprot sa vremenom 2:16,44 sata i Julijus Korir (2:19,46).

"Zadovoljan sam pobedom. Malo mi je smetala kiša, ali dobro je prošlo. Ovo nije moj najbolji rezultat, ali sam uspeo da pobedim, što je odlično. Prvi put sam u Beogradu, i potrudiću se da i sledeće godine dođem na maraton", rekao je pobednik Sang posle trijumfa.

U konkurenciji dama neprikosnevoena je bila Etiopljanka Abebu Adunja, sa vremenom 2:33,12 časova. Drugo mesto zauzela je Voreca Džemila Šure rezultatom 2:34,25 časova, dok je treća kroz cilj prošla Gebre Meseret Dekebo (2:43,21), obe Etipoljanke.

Prvak Srbije u maratonu postao je Ivan Miškeljin rezultatom 2:35,15 sati, drugi je bio Goran Ukić (2:36,14), a treći Nenad Milosavljević (2:42,33). Oni su u generalnom plasmanu Beogradskog maratona zauzeli 12. 13. i 14. mesto. Prvakinja Srbije u maratonu je Mariana Čegar Lukić, koja je zabeležila vreme 3:16,57 časova.

Valjevka Ana Subotić, u dresu Javora iz iz Ivanjice, trjumfovala je na polumaratonskoj trci, u vremenu 1:17,05 časova, ispred Radmile Đurović i Danijele Burić. U ženskom plumaratonu učestvovalo je 783 takmičarke, U muškom polumaratonu pobedio je srpski atletičar Velimir Bojović,

Na 28. Beogradskom maratonu učestvovalo je 4.484 takmičara iz 56 zemalja.