Valjevo je 10.maja 2020. godine dobilo po prvi put ekipnog šampiona u boksu, BK Metalac je  postao šampion države u boksu, a na nekada Dan Grada 15. septembra Luka Mihajlović je na pojedničnom prvenstvu države SC "Partizan" u Žarkovu osvojio zlatnu medalju i  postao šampion države!

Luka Mihajlović(19) član BK  “Pilot Milenko Pavlović” je postigao najveći uspeh u karijeri, osvajanjem titule seniorskog šampiona Srbije u boksu u perolakoj kategoriji(do 57kg).

Valjevac je u finalu šampionata u Žarkovu  već u prvoj rundi, primorao sudiije da prekinu neravnopravnu borbu.

Da Srbija dobija novog velikog šampiona Mihajlović je nagovestio u polufinalu. Valjevac je srušio osvajača bronzane medalje na poslednjem prvenstvu Evrope Omera Ametovića!

Zasluge za Lukin uspeh pripadaju i vizionaru, predsedniku kluba Aleksandru Vučićeviću,  starom bokserskom vuku treneru Zariji Andriću, kao i svim "energetičarima" iz BK" Pilot Milenko Pavlović"

Luka pre četiri godine ušao prvi put u magični četvorougao. Potvrdio je  veliki talenat i čeka ga velika karijera, naravno pod uslovom da bude posvećen, istrajan i da nastavi još više jače spartanski da radi i napreduje.

Finalne borbe za zlatne medalje i naslove šampiona države su održane u SC  "Partizan" u Žarkovu. Imalo je i Valjevo svoj DTV "Partizan". Međutim "vredni  krstitelji" su ga "obrisali". Umesto da sagradili  novu dvoranu za proteklih 8 godina, i tako pokazali  poštovanje generala Đukiću i negovom delu, nastavili su putem, predhodnika, "žutog" ološa, da "brišu i pišu" uz napredak crtanje svega i svačega u 3D verzijama.

Pojedinačno prvenstvo Srbije u boksu je održano u organizaciji Bokserskog saveza Srbije uz podršku Arena Channels Grupe.

foto đorđe đoković Slikar i vajar Radovan Mića Trnavac (74) preminuo je u Beogradu posle kraće bolesti.

 15. SEPTEMBRA NAS JE NAPUSTIO ČOVEK, IDEJNI TVORAC INTERNACIONALNOG UMETNIČKOG STUDIJA, NAŠ VELIKI PRIJATELJ, MENTOR I UZOR, poruka je sa  zida Internacionalnogi umetničkog studija "Radovan Trnavac Mića"

Veliki slikar je živeo i stvarao u Beogradu, Njujorku, Valjevu. Po povratku iz Njujorka u Valjevu je 1997. godine osnovao Internacionalni umetnički studio „Radovan Mića Trnavac“ gde su izlažu i stvaraju umetnici širom sveta.

Radovan Mića Trnavac je rođen 17. maja 1950. godine u Kragujevcu. Školovao se u Valjevu i u Beogradu gde je diplomirao na Likovnoj akademiji u Beogradu  1997. godine u klasi profesora Mladena Srbinovića.

Dela Miće Trnavca su postvljana na samostalnim i grupnim izložbama u prestižnim svetskim galerijama. Slike Radovana Trnavca Miće nalaze se u mnogim muzejima i privatnim kolekcijama muzejskog karaktera širom sveta, počev od Srbije, preko Mađarske, Italije, Švajcarske, Francuske, Švedske, Holandije, Nemačke, Makedonije, Poljske, Belorusije, Rusije, pa do Kanade, SAD, Japana i Australije. okom svog višedecenijskog života, umetničkog stvaranja, aktivnog izlaganja i prisustva na likovnoj sceni u Njujorku, Radovan Trnavac Mića je kao gost-profesor predavao slikanje i crtanje na visokim školama umetnosti u Americi, a najdraža mu je bila profesura u „Guilford Art Center” u državi Konektikat, gde je držao Master Class (majstorsku radionicu) od 1989. do 1996. godine. Pored slikanja Mića Trnavac se bavio i vajarstvom. Dobitnik je više važnih nagrada iz oblasti likovnog stvaralaštva. 

Iza sebe je ostavio ćerku Milicu i unuku Mariju. 

Umišljeni da se istorija može precretati, i aveti prošlosti proglasiti oličenjem dobra, su besramno izbrisali Dan Valjeva 15. septembar.

Poodavno Dan Grada Valjeva nije više  na ovaj dan, od  skora 15.septembar je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ustanovljen kao praznik povodom proboja Solunskog fronta, 15. septembra 1918. godine.

Nebitni su pokušali da ozbrišu  Stjepana-Stevu-Filipovića, Žikicu-Španca, Dragojla i Mišu Dudića, sestre Ilić, Milicu Pavlović- Daru... konačno Živana Đurđevića, i sve druge znane i neznane heroje iz vremena zla. Izdaja svog naroda, klanja ljudi žena, dece, staraca, streljanja stotina boraca za slobodu, iz vremena ludilo fašizma i nacizma se ne oprašta i ne briše.

"Preživeli" su do danas samo Nada Purić  i dr Miša Pantić, za NADU, za veru da narod ljudskošću, hrabrošću i borbom može stati na put svakom poniženju, što dođe i netragom nestane.

A ponižavanje Srbije traje  već skoro tri ipo decenije.

Danas je Valjevu hladno, kiša, ali se i Sunce probilo pred smiraj dan.

Stoka se vozika gradskim ulicama o našem trošku, naravno. Možda snima skrivenom kamerom i lovi crveni barjak sa petokorakom ako se slučajno zavijori, pored tek zamenjenih novih okačenih trobojki, sa kraljevskim grbom u zemlji,  Republici Srbiji.

U zemlji zatrovanoj  neznanjem i nepoštenjem danas nije poželjno biti svoj, već klimoglavac i poltron,  i zatvorenih očiju bez glasa ne reagovati na nepravdu i nepoštenje. Najvažnije je ne zamerati se,  i ćutati.

Oni što takav život ne žele, a svesni su svojih vrednosti odlaze.

Nama što ostajemo nude bogatsvo i svetlu budućnost  u kopanju.

Ljudi su neprocenjivo bogatstvo i kad to shvate pobediće. A za naše ljude, naše najveće bogatstvo svet se otima. Snaga je u umu, znanju  i posvećenosti mladosti koja nam odlazi.

Čim se prepoznaju vrednosti znanja svanuće nam.

Ali zaslepljeni, sebični  i slepi kod očiju pecamo se uporno. Bojeći se pameti koja nastupa, njene slobodoumnosti i slobodarstva, njene težnje da bez predrasusa stigne do  uspeh, vlast se svesrdno  trudi spreči, i da ih se što pre e oslobodi.

Jedva čeka da ta srpska pamet napusti Srbiju i negde drugde nađe svoju sreću, jer su u zemlji neznalica i mediokriteta nepoželnjni, U vremenu  bestidnih i besramnih, prevara i prevaranata, otimači svega što dohvate. I što jer najgore sve ih više i više teško je živeti. Sistem, što si gori, više nam trebaš, hara, počev od političkih otpadnika do okorelih  krimosa, ubica i naprizemnijih hulja.

Pametni, slobodoumni, sposobni  mladi ljudi su šansa Srbije da se počisti zlo i pošast.

Pre novog talasa što se čeka, poslednji put stari vukovi, manje alavi, i mnogo mladih puni ideala su uvek uspevali da "obrnu igricu" više puta.

Podsećam, krenulo je od Kosovskog boja, pa se čekalo do 1804. i na novi Ustanak 1815. godine

U 20 veku u Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu smo pobedili. Kada je Crvena Armija sa saveznicima i partizanima protutnjala Evropom i našim Valjevom ka Beogradu,  na žalost nije očišćen nacizam i fašizam.

Pre  tačno 80 leta, Valjevo je oslobođano 15.septembra 1944.godine

Na današnji dan  u nekoj  drugoj zemlji, neki drugi ljudi, su doneli Gradu SLOBODU!

Sa slobodom je počela izgradnja poharane i porušene zemlje. Izgubljeni životi nisu vraćeni ali su mladi sa neviđenim entuzijazmom i energijom gradili  i izgradili svoju, i  budućnost za nas. Zaživeo je sistem vrednosti, poštovala se stručnost, posvećenost, rad, ljudskost!

Fabrike su nicale, ljudi su živeli od svog rada, da bi uređena zemlja postala trn u oku gospodarima zla.

Što domaće zlo, što američko-francusko-nemačko sklupčana NATO zmija,   razbija i dalje kida i cepa urušenu Srbiju.

Valjevo se od Grada 2,5 decenije pretvara u kasabu. Fabrike su nestale u pljačkaškim privatizacajama, privatni sektor tavori, Uspešni preduzetnika ima valjda koliko i prstiju na šaci jedne ruke.

Žuta pošast nam je dovela Slovence Italijane  i Austrijance. Naslednici su donele Kineze i Nemci. Nova okupacija traje. Valjevo postaje grad grobova i robova stranih investitora. Obećanja o boljem životu stižu. Sve što se radi je tri puta skuplje nego bile gde na planeti.

Besumučna pljačka traje, a narod ćuti, bez reči porućuje "NEĆETE KOPATI".

Zna dobro vlast, šta je najopasnije kad narod ćuti. i zbog KOsova i Metohije i zbog kopanja litijuma.

Nekada je 15. septembar obeležavan tradicionalnim spektakularnim košarakaškim turnirama uz učešće najboljih iz zemlje obrisanog imena, Rusije, Kine, Kube...

Delegacija Grada, Vojske Srbije, i malobrouni gosti su položili cveće na Petom Puku, gde će opet doći 27. novembra ali drugim povodom.

Tužno je da se opet oglasio Rajko kurton, baš tako ga častiše kolege dok je nosio plavu uniformu. LIce po nalogu naci-faci četnički orijentisanog Bobe Gvozdenivića, je promovisano u predsednika SUBNOR-a Grada Valjeva, i još uvek misli da radi nešto dobro. Za sebe svakako, dok se heroji, borci, junaci  vremena zlog, prevrću u grobu.

Valjevci i Valjevke, bez četnika početnika Rajka -kurtona i sličnih, od "belih miševa što sreću dele",pa redom,  srećan Vam praznik Dan oslobođenja Grada 15. septembar!

A vi deco ma ko vam nekada u familiji bio partizan ili četnik, crven ili crn, nemate izbora.

BORITE SE ZA VAS, SVOJU SREĆU. Niko to osim vas ne, zna bolje!

Po ugledu  na ono,  što svaki bogovetni dan kaže da neće, pa to što neće bude odmah, tako i ja. Obećao sam sebi i vama da neću napisatu ni slovo o metastaziranom valjevskom sportu, ali mi đavo ne da mira.

Fudbal poput košarke, naravno valjevski zavisi od "belog miša što sreću deli" deceniju i duže je  marginalizivan, devastiran, sveden na jajarenje, poniznost i slugeranjstvo nebitinih, "eksperata" za ništa,  izuzecima, dan uoči obrisanog 15.septembra, Dana Grada, ali samo  u pokušaju, je doživeo novo poniženje.

Pukla je  loznička bruka. Naravno ne naše dece, već zna se koga i zašto.

Valjevski fudbal  je Lagatoru izložen novom polivanju fekalijama i uvredama bez granica.

 "Čika" sa klupe zelenih, jeo je nekad i valjevski hleb, je  u jednom trenutku u  toku utakmice sprečio momka iz Valjeva da uzme loptu i nastavi igru. Ništa neobično da ga uz put nije munuo laktom u rebra. Nemio  događaj se desio  pred očima jednog iz soja beskrupuloznih, poput čuvara iz iz Zabele, što je koji sat kasnije nastavio da ponižava zdrav razum i sportsko viteštvo, donoseći novu pobedu uskoro i milajarderki " ljubimici i ponosu Srbije".

Ovakav kakav je bez snage da se suprotstavi nepravdi i otimačini, valjevski mutant, eneregetski  i psiho-fizički nedorastao trenutku, je sam sebi presudio. Šaku  soli na ljutu ranu, peosuo je golman mutanta. Već viđeno koliko puta, desilo se (ne)očekivano, prvi put u ovoj  sezoni!

Kad osoba od "poverenja"  ne prepoznaje oni što joj je osnovni zadatak i zašto je plaćena, tada po ko zna koji put isti neuki akter, olakša posao domaćinu. Bez szananja i dalje  kako  postiću gol, eto belaja. 

Od osnovne obuke dece, pojedincima su važnije sulude kombinacije, u svim uzrasnim kategorijama. Predstavnik Grada Valjeva u kadetskoj ligi FSRZ je bez boda u konkurenciji 16 ekipa. Omladinci opet selekcija Grada su dobacili do "petice" iz 5 utakmica.

U redove mutanta je "delegiran"  erbeovski "ekspert" za mali fudbal. Umišljenom da zna i da može sve, stižu čak i familijarna upozorenja da nešto ne štima.

Ali  bitan je lični stav, interes, i napredak u truloj hijerarhiji fudbalske Srbije.

A,  i tamo komanduje"nevidljivi". Što pomisli i još ne kaže, ponizna paščad se utrkuje da izvrši. Menadžeraj bez granica, naravno takođe mami. Nameće se neizostavno pitanje. Da li nas uskoro u Parku Pećina ćeka i ova vrsta ludila.

Fudbal je odavno izgubio svaki smisao najvažnije sporedne stvari na svetu, jer  ovo, može sve. Za svoju ljubav nema šta ne čini. Ljubav na prvom mestu, ali ima dovoljno za tazbinu, kumove, vazale i besprizorne poslušnike.

A ti narode moj, gledaj tv, šetaj, urlaj, kopaj...   Iskopali su naši preci čast i slobodu od Kosovske bitke 1389, preko Prvog i Drugog  srpskog ustanka, 1804, Drugog Ustanka 1814-1815, Balkanskih ratova 1912-1913, Prvog svetskog rata 1914, do Drugog Svetskog rata 1941, godine. Svuda si bio i pobedio.

 Slobodu je   Valjevo je dočekalo pre 80 godina 1944. godine na današnji dan. Oslobodici su bili krasnoarmejci i partizana. Nacisti su bežali ka Beogradu,  a izdajnička gamad je dobila svoje. 

Danas i pored svih poniženja palačinkara, pekmezara, obarača ruku... u pokušaju,  iskopaće srpski narod SLOBODU jer je nebeski-verujući narod.

Zna narod da je danas SLOBODU ISKOPATI, mnogo teže nego nekad. Laža i paralaža igraju istu igru, boreći se navodno za prava, slobodu i jednakost.

Rasplet bez "dokazanih" je blizu, a što do njega pre dođe, eto slobode, ljudskosti, poštovanja, manje bolesti više zdravlja osmeha, i pobeda. Svuda, pa i na  sportskim terenima,  biće ih  valjda i na  fudbalskim.