Goran Radosavljević iz Mionice I Paraćinac Stevan Šošić pobedili su u plivanju za Časni krst u opšini Mionica  održanim na otvorenim plivalištima u  selu Mionica, i  u Banji Vrujci.

Na oba mesta plivalo je  60-ak  plivača, medju kjima su bile i tri devojčice. Pobedniku  u selu Mionica i učesnicima  poklone je uručio predsednik opštine Mionica Boban Janković.

“Čestitam učesnicima, odvažnim da pokažu koliko su hrabri. Ovo je više od takmičenja, ovo je tradicija,  vekovima utkana u naš narod. Mionica ima izuzetne mlade ljude. Vredne i čestite, na koje smo ponosni ”, rekao je Janković.

Paraćinac Stevan Šošić je pobedio u otvorenim olimpiskom bazenu u Banji Vrujci, gde se za Lsni krst pliva  12-i put zaredom. Plivalo je  39 plivača. Stevan je  Časni krst predao učesnici  nadmetanja devojčici  Mini Marković.

Na otvorenom bazenu u Selu Mionica, na šestoj po redu manifestaciji plivanja za Časni krst učestvovao je 21 plivač.

Pobednik  Goran Radosavljević iz Mionice je postao vlasnik  Časnog krsta i bogato ukrašena ikona. Darove  ikone I knjige su dobili svi  učesnici plivanja.

Takmičenje je održano u organizaciji Sportskog centra „Mionica“, pod pokroviteljstvom opštine Mionica i crkvenih opština.

U jutarnjim satima služene su praznične Bogojavljesnke  liturgije u crkvi Svete velikomučenice Marine-Ognjene Marija u Vrujcima i hramu Vaznesenja  Gospodnjeg u Mionici.

Mejnstrim i fejk njuz mediji i tabloidi i ovog  jutra  mržnju i laži.

Ovog četvrtka su na ivici pucanja. Nisu se obisitinile najave glasnogovornika iz zemlje kengura. Novak Đoković danas NEĆE biti deportovan.

Nole je u žrebu AO u Melburnu. Startuje protiv Srbina Kecmanovića, a u završnici ga čeka Beretini(četvtfinale) i Nadal ili Zverev u polufinalu ako se plasiraju. Sa kraljicom Elezabetom stvarno nema šale. 

Za valjevske   sportske prilike vest da Valis danas putuje u Zadar na drugu rundu Regionalne A-1 lige gde sa Primorjem iz Rijeke i Vojvodinom vodi glavnu reč.

Proteklih dana Valisovci su ugostili sportske prijatelje iz Turske istanbulski Galatasaraj, gde je jedan od trenera dete Valisa Mijat MIjatović. Posle Turaka stigli su  gosti iz  Rusije, Baltik iz Sankt Petersburga. Dve ekipe su  odigrale tri treninga  meča. Ruse  predvode trener i od okobra 2021. selektor ruske reprezentacije Andrej Belofastov.

Desetkovani Metalac bez „pozitivnih“ na koronu u sredu uveče  je ostao bez finala Kupa KSS  Drugi stepen. Miriše da će januarski mrazevi odneti još nekoga METALCA.

U Valjevu je Radnički slavio  82:94. Dimić i Nedeljković su razneli zonu Metalca sa 10 od ukupno 18 trojki. Kapiten Katić je brojao do 22, i sa Dimićem(26) je bio ključ uspeha. Kod Metalca Nikola Pavić(26 indeksnih poena) Veljkovoć(24) i Nikola Stefanović(21(ip) nisu mogli da spreče poraz. Zona  je ponovo bila kobna za Metalac, ovoga u odbrani. Na  kraju indeks uspešenosti bio 101:100 u korist Kragujevčna.

Nije neka šteta jer i da osvoji pehar učešće na  završnom turniru  Kupa Radivoja Koraća za mesec dana u Nišu donelo bi samo  blamažu i bespotrebni trošak klubu.

Rešavati probleme u hodu straha i bola pojačava nagon da spoznaš  uzrok,  identifikuješ odgovorne,  i   ponovo mirne glave radiš najbolje  što možeš.

A sve to zbog koristi, za prave stvarim uvek je potrebna i korist, nego zbog nečeg višeg u ovom slučaju,  KK Metalac iznad svih.

Bežanje i izbegavanje suočavanja sa istinom, samo produbljuje jaz i ne donosi dobro nikome.

Opredeliti se da budeš deo kolektiva je rešenje. Shvatanje, da ako su već tu  uporni vredni, nikada spremni da  odustanu,  i ne predaju se, zaslužuju šansu,  ma koliko su oni drugi „bolji“ i na papiru superiorniji. Na jednostavan način možeš da rešiš  nerešivo.

Tugu, strah i bol posvećenih, a neprimećeni, i svesno ignorisanih  boraca  za mesto pod Suncem štipaju za oči, uši obraze više,  jače  i gore od januarskog mraza.

Trener je tu da sve vidi, i  da uniženom „višku“ pokaže  put iz mraka na svetlost. Uveriti sebe  i sve druge da „crna ovca“ to što radi ima  smisla, i da   zaslužuje šansu,  nije teško.

Ali sujeta  je bolest neizlečiva.

Nikola Pavić je najbrutaniji primer, „ružnog pačeta“ ,preobraćenog u labuda i sada perjanicu KK Metalac.

Zasluge pripadaju  treneru naravno, i još nekome nevidljivom, čak i za oko i uho trenera. Nije sve u tabli, crtanju i besumučnom uvežbavanju  akcija, da bi u igri zaboravljene i netragom nestale. Naravno šutiranju na koš i pogađanje je ispred svega, najvažnije.

Za uspeh su potrebni, talenat, rad, zdravo telo i pobednički duh, a na kraju trener  da sve   prepozna i sve to usmeri i podresi uspeh ekipe

U 10-om planu prošlog leta Nikola Pavić danas je nešto sasvim prvo, ista kao što je od momka za divljenje  Marko Bajič  stigao do neslavne ne 9-a, nego 10.a rupe na svirali.

I Pavić i Bajić  veruje na prvom mestu sebi, rade ispunjavaju   zadatke trenera,  ginu na terenu, ali efekti si dijametralno suprotini.

Zašto, pitanje je za Branislava Ratkovicu.

Trener ima zadatak  da oseti, da  razigra i uigra, i nađe mesto svakom  igraču.   

U sportu nema kao u politici, sve može, a nigde  ničega.

Sport je surov, ili igraš i pobeđuješ ili te nema, jesi ili nisi.

Hemija u timu Merlaca je netragom nestala.

Većina momaka iz ove na  žalost  poprilično loše sklopljene ekipe   je odavno bez energije i ideje u igri.

Težnja ka beskonačnom soliranju pojedince vodi ka izlaznim vratima iz kluba.  

Na treneru „putniku“ je da svojim umećem probudi tim, ili da nestane i svoje mesto ustupi drugom.

Iako u trenažnom procesu, posebno u utakmici kao onoij sinoć  bez „pola tima“ sa Radničkim Nemanja Janković je   „dobio“ šansu  da posmatra još jednu  celu utakmicu sa klupe.

Boli i peče novi šamar e „nebitnog“ momka.

Na način nedostojan ljudskosti se omalovažava i ruži pojedinac i kvari ionako poljuljana  atmosfera.

Sport je surov i traži i priznaje  samo rezultat.

Do 9.aprila  ima 87 dana i svašta će se izdešavati.

U toku je prelazni rok, ko će otići, a ko doći bitno je, koliko i kako povratiti veru momcima u sopstvene vrednosti.

Putovanje na relaciji Valjevo- Beograd  nije preporučljivo.

Led, magla  i zima vrebaju.  

Posle decembarskog ponižavanja u Zemunu(64:109), ništa manje neprijatna još tri poraza (Sloga i Vojvodina u Valjevu, od od Radničkog u Kragujevcu), i samo jednog trijumfa(OKK Beograd), Metalac je u „zoni sumraka“.

Valjevski klub ima 7 pobeda kao i Dunav, i sa Kolubarom 5 i Tamišom samo sa  3 trijumfa,  „konkuriše“ sa već otpisanim Slodesom(2 pobede) za ispadanje.

Pobede i poraze „potpisuje“ prvo trener pa svi drugi.

Metalac i Branislava  Ratkovicu  čeka  u „januarski rok“ i ključni ispit sa Pančevcima.

U Pančevu je Metalac  pokraden, Pored 7 dosadašnjih  pobeda neophodnesu  još 4 za opstanak. Pored Tamiša, Radničkog i Novog Pazara u Valjevu treba pobediiti i Slodesa u gostima.

Branislav Ratkovica biće  uspešan samo koliko bude poštovao časne momke i ratnike na terenu, a nekih zbig višeg interesa  se mora odreći.

A i da se zna, kapiten je gazda  na terenu, i na klupi.

Metalac ga ma šta ko mislio nema ove sezone!

„Kontrolor  leta“  i „pilot u avionu“ su ključne tačke vakog kluba.

Rekacija će sigurno uslediti.

Jovan Teodosić sa saradnicima neće dozvoliti da klub ispadne. Ko će biti angažovan pokazaće naredni dan, jer prelazni rok je u toku.

I za kraj, niko nije bogom. Svako radi, radi prvo sebi, ali i ekipi, bili to Branislav Ratkovica ili najmlađi Stevan Gnjato i David Ivković i Kosta Simjanovski.

Metalac je iznad svih!