Pre 50 godina 4.jula 1970. godine preselio se večnost besmrtni gospodar biciklizma valjevskog  čovekoljbac kakv se retko rađa Valjevac Bogoljub Bobe Milovanović. A imao je samo 40 godina.

Nebeskom svetlošću i danas zrači harizmatični Boba, aiko ga neki zovu i dalje Bobe.

Iako izbledele fotografije i danas zrače i bude sećanja  na vreme u kome je ljudskost bila normalnost, a ne kao kao danas podanišitvo, tupavost  i bestidna pohlepa, oholost i bestijalnost umišljenih da nešto znaju, sa intelektom što vređa zdrav razum,  dvonažaca u ljudskom telu, povrh svega,  bezgranično zlih.

Bobe Valjevac je bio nepartijac,  oličenje odanosti i  posvećenosti svojoj ljubavi biciklizmu.

Komunistička vlast nije imala problem da prepozna i poštuje vrednosti Bobe, proglašenog za ličnost 1965. godine.

Bobe je plenio pažnju  vozeći moto trke sa i bez prikolice. Moto trke bile si Bobin izazov i najbrži način življenja.Način života, uvek sa ljudima, prepoznatljiv i učinljiv bez granica, elegantan na način pariski. Bobe je bio simbol svog vremena i grada Valjeva.

Pobednik trke Kroz Srbiju 1945, sa ekipom valjevske Budućnosti,   a šest godina kasnije prvak Srbije. Sa svojim Valjevcima je bio šampion Jugoslavije u trci kontraša 1955, kao i na vojno patrolnom šampionatu države 1953.

Kao predsednik Biciklističkog kluba Metalac,  naslednik Budućnosti, okupljao je  i organizovao mlade bicikliste. Vozili si i pobeđivali  najveća imena YU biciklizma, a 1959.godine je u Makedeniji Metalac postao ekipni šampion Jugoslavije na kontraškom velosipedskom prvenstvu.

Juniori Metalca su bili u vrhu jugoslovenskog biciklizma.

Posebna atrakacija su bili kriterijumu ulicama Valjeva, naravno organizovani na inicijativu Bobe, uvek atraktivni i neizvesni. Svoju biciklističku magiju demonstrirao je na stazi, a umetnost u voženju i nestvranim kretnjama  i balanisiranju na jednom točku VALJEVO je videlo na susretima gradova šesdestih  kada je Bobe svojom čarolijom na trkačkom biciklu  dobio ovacije i nadvisio pevački talenat zvezde u dolasku Mikija Jevremovića.   

Član Izvrnog odbora BSJ Bobe Milovanović, predsednik SOFK-e Boba  je nagrađen  Plaketom Grada Valjeva 1965. za  uspehe, zalaganje i za razvoj biciklizma u gradu na Kolubari.

Dragan Kovač i ostali klupski drugovi uspeli su dve godine posle smrti Bogogoljuba Bobe Milovanovića da se nateraju vlast, vezujući se lancima za betonske stubove tadašnjeg  starog SUP-a da biciklistički klub  ponese ime velikana 1972.godine.

Pionir biciklizma danas nije zaboravljen, ali pored imena kluba, malo izokrenutog BK BOBA, a  ne BK "Bobe" hvala i za to "kumu", vreme je da Grad Valjevo velikanu biciklizma i ljudskoj gromadi podari ulicu, ili trgić. Onaj Bobin, a ne kod sata, kako krštavaju prostor kod česme u neposrednoj blizini prostorija nekada biciklističkog kluba a danas pečenjare i ko zna čega još.

Pionir biciklizma, prijatelj, drug, brat,  čovek sa srcem lava, i dušom rajskom i osmehom za svakoga  kome je trebao savet,  pomoć uvek na raspolaganju, delima dokazan,  i  danas je sa  nama.

Nema nam druge, moramo iz blata i pošasti što pritiska što pre.

Na  to nas obavezuju časni ljudi poput Bobe uvek ispred svog vremena.

Bobe je bio čovek  za  svako vreme primer ljudskosti, časti i poštovanja, i samo zbog toga,  činjenjem i delima je  zaslužio svoje mesto u istoriji svog Valjeva.